Foto: Pixabay
Koruptivna praksa u Srbiji povećava cene koje se plaćaju stranim investitorima u infrastrukturi u nekim slučajevima za čak 20 ili 30 odsto, ali nema institucionalnog odgovora koji bi to dokazao odnosno sprečio. Studija troškova izgradnje autoputa u Srbiji ukazuje da je cena koju plaćamo kineskim infrastrukturnim partnerima veće za skoro trećinu u odnosu na konkurenate koji nisu izabrani. Ali, ovakvo potencijalno neetičko poslovanje nije ograničeno samo na kineske kompanije, navodi se u najnovijem izveštaju koji je objavila Globalna inicijativa protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC), piše Nova ekonomija.
Ta međunarodna nevladina organizacija kao primer navodi i francuski infrastrukturni gigant VINCI, koji je koncesioni ugovor za beogradski aerodrom dobio „po sumnjivo dobroj ceni“ od 501 milion dolara za dvadesetpetogodišnju koncesiju, ukazuje Nova ekonomija.
Rusija takođe nudi velike pozajmice za infrastrukturne projekte, u zamenu za angažovanje ruskih izvođača.
Nova ekonomija navodi primer jednog ugovora o razvoju železnice, vrednog 1,2 milijarde dolara, koji je finansiran uglavnom ruskom pozajmicom, a 70 odsto radova dodeljeno je ruskim železničkim izvođačima.
"Zato što je za većinu ovih projekata, prema memorandumu o razumevanju ili ugovorima o finansiranju, jasno navedeno da 85 odsto iznosa projekta pozajmljujemo od kineske banke. Ostalih 15 odsto Srbija finansira iz dodatnih sredstava", naveo je jedan od sagovornika u istraživanju.
Milioni evra od ilegalnih finansijskih tokova (IFT) putuju kroz Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Srbiju svake godine. Iako korupcija čini najveći deo ovih tokova, i druge nelegalne aktivnosti su zastupljene u metodologiji GI-TOC.
Organizacija navodi da je heroin vredan više od 960 miliona evra prošao je regionom 2020. godine, a da nema dostupnih procena za kokain, kanabis ili sintetičke droge.
Posao krijumčarenja migranata u 2020. godini vredeo je oko između 8,5 i 10,5 miliona evra samo u Srbiji, dok se "sektor" pranja novca od nelegalnih aktivnosti procenjuje na između 1 i 2,5 milijarde evra. Smatra se da većina ovog novca investira naknadno u sektore građevine, nekretnina, turizma i igara na sreću.
Autor: Nova ekonomija
