Foto: Pixabay / Dragana
Narodni poslanici u Srbiji su izabranici političkih partija a ne naroda što je dovelo do potpunog odsustva komunikacije između građana i vlasti. Kao što je ćelija osnova jedinica građe i funkcije svakog živog bića tako su i građani osnovna jedinica funkcije države a skrajnuti su negde u potpećak.
-Aktuelni izborni zakon predviđa da se narodni poslanici biraju u Republici Srbiji kao jednoj izbornoj jedinici, primenom proporcionalnog izbornog sistema, glasanjem za zatvorene izborne liste i raspodelom poslaničkih mandata srazmerno broju glasova koje su dobile izborne liste.
Na ovaj način, birač na izborima može da glasa samo za jednu izbornu listu sa glasačkog listića i najčešće birači ne poznaju većinu poslanika koje biraju. Budući da je cela Srbija jedna izborna jedinica, jedna od posledica ovakvog sistema jeste to da čak 96 opština nema svoje predstavnike u Narodnoj skupštini. Gledano u brojkama – blizu 1,5 miliona birača nema poslanike koji dolaze iz njihovih mesta, navodi se u istraživanju Nacionalne kolacije za decentralizaciju.
Narodni poslanici koji bi trebalo da predstavljaju i zastupaju interese građana koji su ih birali na izborima, ovakvim izbornim sistemom predstavljaju i zastupaju samo interese partije dok su lišeni odgovornosti prema narodu.
Upitno je u kojoj meri narodni poslanici savesno i odgovorno obavljaju zakonodavnu i izbornu ulogu. U prethodne dve godine su poslanici vladajuće većine, zloupotrebljavajući poslovnik i procedure, podnosili hiljade besmislenih amandmana na predloge zakona tako da nije ostalo vremena za kvalitetnu raspravu. Pored toga vreme predviđeno za raspravu korišćeno je za napade na opoziciju i kritikovanje svakoga ko se suprotstavi stavu vlasti.
Narodni poslanici predstavljaju mašinu za glasanje, dok se izbor članova u odborima, raznim savetima, nadzornim telima, agencijama, prepušta isključivo vladajućoj partiji.(NKD)
Kontrolnu funkciju, koja bi trebalo da je i najvažnija, takođe poslanici ne mogu efektivno ispuniti. Kako su poslanici izabrani na stranačkoj listi i od stepena poslušnosti prema stranačkom šefu ili partiji zavisi da li će se na njoj ponovo naći, upitno je koliko su odluke koje donese prilikom glasanja autonomne.
Imajući u vidu da partije uređuju proces odlučivanja u političkim institucijama mogli bismo zaključiti da su partije bezobrazno i bespravno uzurpirale ukupan prostor političkog odlučivanja. Vrlo je pogubno što aktivisti partija rade na tome da građane ubede kako nije moguće da politički deluju osim kroz partije. Trenutno možemo konstatovati da kod nas na delu nije demokratija – vladavina naroda, već vladavina partija – partokratija.
Osnova uloga civilnog društva jeste da osvesti narod da shvati da je u njemu moć i prava vlast. Građani ne smeju biti samo puki posmatrači već su i odgovorni za državu u kojoj žive.
