Foto: Pixabay

Da bi se smanjila neplodnost, potrebno je preuzeti što pre mere za unapređenje kvaliteta vazduha, pokazuje analiza štetnog uticaja zagađenja vazduha na plodnost žena i muškaraca.

U okviru kampanje „Ujedinjeni Balkan za čist vazduh“ napravljena je ekspertska analiza o štetnom uticaju zagađenja vazduha na plodnost žena i muškaraca u regionu u kojem su mnogi gradovi na vrhu svetske liste gradova sa najzagađenijim vazduhom.

Dugotrajna izloženost zagađenom vazduhu na Zapadnom Balkanu može smanjiti plodnost žena za više od 10 odsto. U danima sa visokim nivoom zagađenja smanjuju se šanse za začeće i povećava broj spontanih pobačaja, pokazuje analiza koju je izradio profesor humane genetike i osnivač specijalne bolnice za lečenje steriliteta u Leskovcu Miodrag Stojković.

Izloženost zagađenju ne štedi ni muškarce kod kojih zagađenje praškastim materijama dovodi do smanjenja proizvodnje sperme i manju pokretljivost spermatozoida.

U analizi se navodi da je više međunarodnih studija pokazala vezu između zagađenja vazduha i neplodnosti, komplikacija pri rođenju, povećanim urođenim oštećenjima u potomstvu i mrtvorođenčadi.

Među zagađivačima koji negativno utiču nalaze se veoma učestale pojave u našem okruženju poput zagađenja plastikom i spaljivanjem uglja.

„Zagađivanje vazduha plastikom predstavlja globalni problem jer se čestice plastike prenose putem kiše i vetra, kako nakon raspadanja plastičnog otpada tako i njenim sagorevanjem, što naročito opterećuje zemlje Zapadnog Balkana. Rezultati istraživanja su nedavno jasno pokazali da polistiren, tip plastike koji se u mikro i nano stanju može naći u hrani, vodi i vazduhu, utiče na rani razvoj embriona i da to kasnije može prouzrokovati abnormalni razvoj i prevremeni porođaj“, navodi se u analazi štetnog uticaja zagađenja vazduha na plodnost žena i muškaraca.

Uticaj izloženosti zagađenju od spaljivanja uglja na plodnost pokazala je Studija rađena 2010. na području grada Labina u Hrvatskoj.

Prema toj studiji učestalost pobačaja i mrtvorođenih beba u gradu bila značajno viša u periodu izlaganja zagađenom vazduhu iz obližnje termoelektrane na ugalj – u poređenju sa periodom kada takve izloženosti nije bilo. Sulfatna jedinjenja koja nastaju u procesu spaljivanja uglja povećavaju i do 13% rizik od pobačaja, dok izloženost česticama PM 2,5 i PM 10 smanjuje stopu začeća.

Kampanja „Ujedinjeni Balkan za čist vazduh“ pored analize stanja nudi i mere za poboljšanje stanja.

Napuštanje upotrebe uglja za proizvodnju struje je najbitnija mera za poboljšanje kvaliteta vazduha, a važnu ulogu mogu imati zamena kotlova u domaćinstvima ekološki čistijim rešenjima, solarni paneli na krovovima kuća i zgrada i projekti unapređenja energetske efikasnosti, ističu iz kampanje.

Nadalje, zarad smanjenja štetnog uticaja zagađenog vazduha potrebno je smanjenjiti upotrebu plastike za jednokratnu upotrebu, naročito ambalaže koja ne podleže reciklaži, kao i zameniti sintetička vlakana prirodnim.

„Kako bi se smanjila neplodnost, potrebno je obezbediti visokoefikasne filtere za vazduh u zatvorenim prostorima, uz pravovremeno obaveštavanje o zagađenju vazduha, kako bi se izbegavale aktivnosti na otvorenom onda kada je kvalitet vazduha loš. Ova mera je posebno značajna za specijalne ustanove koje se bave lečenjem steriliteta, kako bi i same prilikom procesa vantelesne oplodnje stvorile optimalne uslove za pacijente i smanjile negativni uticaj zagađenja laboratorijskog vazduha na vrlo osetljive jajne ćelije i embrione. Lečenje neplodnosti i vantelesna oplodnja moraju postati mnogo dostupniji svima koji žele da imaju decu“, navodi se u saopštenju kampanje.

Zarad dugoročnih efekata iz kampanje poručuju da je potrebno unaprediti saranju zemalja Zapadnog Balkana po pitanju rešavanja problema zagađenja vazduha.

Kampanja „Ujedinjeni Balkan za čist vazduh” je inicijativa Evropskog fonda za Balkan u partnerstvu sa organizacijama, Eko forum iz Zenice, Environmental Territorial Management Institute iz Tirane, Sbunker I Balkan Green Foundation iz Prištine, Air Care iz Skoplja, OZON iz Podgorice, Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu i Beogradska otvorena škola iz Beograda.

Autor: Mašina.rs