Foto: Pixabay

World Inequality Report 2022, studija raspodele globalnog bogatstva u poslednje dve decenije, pokazuje da siromašnija polovina svetske populacije ima samo 2% globalnog bogatstva dok je u rukama najbogatijih 10% čak 76% bogatstva.

World Inequality Lab (Institut za istraživanje globalne nejednakosti) je prošle nedelje objavio analizu tokova bogatstva u protekle dve decenije, World Inequality Report za 2022. godinu. Ova analiza, najobimnija do sada, rezultat je četvorogodišnjeg istraživanja u kom je učestvovalo preko stotinu autorki i autora, a koje potpisuju Lucas Chancel, Thomas Piketty, Emmanuel Saez i Gabriel Zucman.

Kako naglašava Business insider, podaci iz izveštaja još jednom pokazuju besmisao ekonomskog koncepta prelivanja bogatstva od bogatijih ka siromašnima (trickle-down economy).

„Nejednakosti u primanjima i imućnosti su gotovo svuda rasle od osamdesetih godina, nakon uvođenja serije programa deregulacije i liberalizacije koje su različito izgledale u različitim zemljama“, naglašavaju autori, i zaključuju: „Nejednakost je politički izbor, a ne neminovnost“.

Nejednakost između zemalja se smanjila, ali je porasla ona unutar njih, tako da su se razlike između primanja najplaćenijih 10% i najmanje plaćenih 50% stanovništva u proseku duplirale. Istraživači čak ocenjuju da „siromašnija polovina svetskog stanovništva jedva da išta poseduje”. U njihovim rukama je svega 2% svetskog bogatstva, dok najbogatijih 10% poseduje dve trećine.

Autori dodaju da rast nejednakosti nije bio ujednačen, pa se u nekim zemljama, poput SAD, Rusije i Indije, ona radikalizovala, dok je u drugima, uključujući mnoge evropske zemlje i Kinu, nejednakost porasla manje. I ovaj izveštaj navodi da su globalne nejednakosti na nivou sličnom onome na početku dvadesetog veka, „na vrhuncu imperijalizma zapadnog sveta“.

Od posebne je važnosti raspodela bogatstva između javnog i privatnog sektora.

„Udeo bogatstva u rukama javnih aktera je u bogatim zemljama blizak nuli ili negativan, što znači da je svo bogatstvo u privatnim rukama“, upozoravaju autori, dodajući da je trend osiromašivanja javnog sektora pojačan od početka pandemijske krize, budući da su se u tom periodu vlade zadužile za između 10 i 20% BDP-a, mahom od privatnog sektora. Autori skreću pažnju na to da ovo stanje ograničava sposobnost državnih vlasti da se ubuduće pozabave ključnim problemima poput umanjivanja nejednakosti i klimatske krize.

Istraživanje je prvo koje razmatra rodnu nejednakost u primanjima na globalnom nivou, tvrdi se u apstraktu i ocenjuje da su pozitivne promene u ovom polju previše spore. Naime, žene su 1990. godine ubirale 30% zarade od svih (plaćenih) poslova, dok danas ubiraju tek nešto više, odnosno 35%.

World Inequality Report za 2022 godinu bavi se i gorućim pitanjem klimatske krize. U istraživanju se iznosi je da je 10% najvećih zagađivača odgovorno za 50% svih emisija CO2, dok polovina najmanjih doprinosi efektu staklene bašte sa svega 12% emisija ugljen dioksida.

Izveštaj sadrži i onlajn alate za upoređivanje sopstvenog ekonomskog statusa sa prosečnim statusom na svetu.

World Inequality Lab pripada ekonomskom fakultetu u Parizu (Paris Schools of Economics), a istraživanja o ekonomskoj nejednakosti na svetu objavljuje od 2017. godine.

Autor: Mašina.rs