Foto: Pixabay
Stidim se kolega novinara koji su svoje znanje pretočili u neznanje, koji od istinitih prave lažne vesti, a od huligana poštenjačine i fine momke. Prodali veru za večeru i postali branioci lika i dela pojedinaca koji razbacaše svaki kamen zemlje Srbije, a u ime dece.
Stidim se pred dedovima i precima koji krv proliše zarad bolje budućnosti dece koja sada čine jade. Stidim se i pred decom koja dolaze jer neće imati ništa osim jalove, gole ledine.
Stidim se pred učiteljima, nastavnicima i profesorima koji me učiše da živimo i radimo pošteno, gradimo i stvaramo, negujemo tradiciju i vrednosti, mislimo i delamo za dobrobit celokupnog naroda, da se borimo i govorimo istinu, da štitimo nejač i branimo ono što je naše. Stidim se jer smo kao generacija omanuli verujući u bajke i lažna obećanja.
Stidim se zbog toga što ništa nismo naučili iz istorije koja se ponavlja, što smo postali toliko lakoverni da nam je svaki šljam koji se dočepa neke poziciji bolji od poštenog naroda, što nemamo hrabrosti da kažemo DOSTA VIŠE, BRE!!! Zar je normalno da smo nepoželjni u sopstvenoj zemlji?
Stidim se jer nemamo principe i stavove, što smo kao potomci hrabrih ratnika postali kukavice, što su nam preči stranci nego bližnji.
Stidim se i pred svakom rekom koju smo zagadili, pred svakom šumom koju smo posekli i planinom koju smo prekopali.
Stidim se i sebe same što se nisam kao pojedinac potrudila više da nešto promenim i uradim, a pre svega stidim se pred Bogom jer smo ga izdali i nismo sačuvali ono što nam je dao.
Stidim se...
Danijela Savić
Izvor: Cemaforum.rs
