Foto: Pixabay

Oko 25 miliona ljudi širom sveta izloženo je prinudnom radu, a preko 15 miliona prinudnim brakovima, međunarodne organizacije podsećaju na dan usvajanja UN Konvencije za suzbijanje trgovine ljudima i iskorišćavanja prostitucije drugih.

Po podacima Međunarodne organizacije rada (MOR), od 25 miliona ljudi koji su primorani na prinudni rad, 16 miliona su žrtve eksploatacije u privatnom sektoru, uključujući poslove u građevinarstvu, poljoprivredi i domaćinstvima. Gotovo pet miliona osoba prinuđeno je na seksualnu eksploataciju, a čak 4 miliona judi na prinudnom radu na koji ih primoravaju državni organi. Na ove podatke iz 2017. godine danas su javnost podsetile mnoge međunarodne i domaće organizacije, uključujući Ujedinjene nacije i UGS Nezavisnost.

Žene su u značajno većem riziku da postanu žrtve robovskog rada i trgovine ljudima nego muškarci, pa tako čine tri četvrtine žrtava modernog ropstva, 99% žrtava u industriji komercijalnog seksa i 58% prinudno angažovanih u drugim sektorima.

Kako navodi Astra, prošlogodišnji podaci najstarije svetske organizacije za ljudska prava koja se bavi ovim problem, Anti-Slavery International, pokazuju da najveći broj modernih robova čine deca i mladi.

Podsetimo, proteklih nedelja ogorčenje javnosti i nevladinih organizacija za zaštitu ljudskih prava izazvali su podaci o neljudskom tretmanu vijetnamskih radnika na izgradnji fabrike Linglong u Zrenjaninu. Na tribini koju je Mašina ovim povodom organizovala predstavnica Astre, Hristina Piskulidis, je pojasnila na koji se način njihov tretman uklapa u domaću zakonsku definiciju trgovine ljudima u svrhe radne eksploatacije, kao i definicije MOR-a i UN-a. Piskulidis je ovom prilikom iznela i da su Astra i A 11 svoje podozrenje obrazložile nizu lokalnih i republičkih nadležnih institucija, koje su, međutim, propustile da pravovremeno reaguju.

Slučaj maltretiranja vijetnamskih radnika, nažalost, nije izuzetak. Srbija se danas smatra zemljom porekla, tranzita i destinacije žrtava trgovine ljudima, od kojih su gotovo dve petine deca, pokazuje Astrin ovogodišnji izveštaj o trgovini ljudima u Srbiji za period 2000-2010. godine. Pored ugrožavanja prava kojima su izloženi strani radnici, urušavanje radnog zakonodavstva, nedostatak inspekcijskog nadzora i tolerisanje samovolje vlasnika preduzeća u sve gori položaj gura i domaću radnu snagu. Kao što je na pomenutoj tribini iznela Piskulidis, stalno pomeranje praga tolerancije za kršenje radnih i ljudskih prava je tokom proteklih decenija dovelo do toga da je ono što javnost i radno angažovana lica smatraju normalnim „već jako blizu trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije“.

Pandemija i prateća kriza doprinele su porastu trgovine ljudima, obaveštava Astra, a ona je, uz to, zbog rasta komercijalnih aktivnosti u virtuelnom prostoru postala i manje vidljiva i teža za praćenje.

Izvor: Mašina.rs