Dan Republike sve više bledi u sećanju

Img Foto: Pixabay

Od nekada najpopularnijeg državnog praznika u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji danas je ostalo samo sećanje koje sve više bledi, a 29. novembar je postao samo povod za debate o istorijskom značaju tog datuma za društvo.

– Znam da je taj praznik bio, da se slavio, da je nešto značio i da više ne znači, da ga nema, ali da svi oni praznici koji su posle njega nastali deluju dosta anemično – priča za Danas sociolog Ratko Božović.

Ovim praznikom se obeležavalo Drugo zasedanje AVNOJ-a, koje je održano 29. novembra 1943. godine u Jajcu u Bosni i Hercegovini, i na kojem su donate odluke koje su trasirale put buduće posleratne Jugoslavije. O ovom zasedanju, istoričar Predrag Marković nam objašnjava da je on predstavljao politički trijumf partizanskog pokreta. Nikada se, po njegovim rečima, nije desilo da velike sile priznanju revolucionarni pokret pre kraja rata.

To nije ostalo bez odjeka ni u unutrašnjoj politici nove države. Slovenački i hrvatski delegati su u Jajcu nastupali kao predstavnici posebnih država, sa zahtevima oko granica i jezika, u slovenačkom slučaju. Srbija nije imala svoju delegaciju, već su po jedinicama nasumično pokupljeni srpski borici. Oni nisu imali nikakve posebne zahteve. Praznik je postao simbol države. Kakva država, takav i praznik – ističe Marković.

Nakon završetka rata – od 1945. godine, taj datum je proslavljan kao Dan Republike i bio je jedan od najvećih državnih praznika u nekadašnjoj SFRJ, koji je svečano obeležavan širom zemlje.

Vuk Dapčević, autor dokumentarnih filmova i sin Peka Dapčevića, istaknutog partizanskog komandanta, kaže da je svestan da je 29. novebar kao praznik imao uticaj na naše društvo, ali da je kroz njegovu kuću prolazio neprimećeno. Njegov otac je voleo, kako kaže, više 20. oktobar, dan kada je oslobođen Beograd.

Znam da su ljudi voleli taj praznik, poštovali i držali kao jednu tradiciju. Ona se na kraju okrenula i na prasetinu, što je sasvim logično, jer mi smo narod koji voli da jede i pije, a naša tradicija nestaje jer mi ne poštujemo našu istoriju. Čak možda više poštujemo tuđu istoriju nego našu. Mislim da je to bila velika tradicija i da je sad već iščezla i da se pomene svake godine negde tako u dvadesetoj, tridesetoj vesti.

Za istoričara Čedomira Antića ovaj praznik ima samo istorijski značaj i misli da ga ne treba obeležavati: – 29. novembar je praznik koji ne predstavlja ništa savremeno. To nije spomen na antifašističku borbu za slobodu već na jedan totalitaristički režim kakav je bio komunistički. Na kraju je to sve dovelo do mržnje među jugoslovenskim narodima.

Kuriozitet vezan za ovaj praznik je da je nadživeo državu čiji je bio simbol. Praznik je posle raspada SFRJ prestao da se obeležava u skoro svim nekadašnjim republikama, a od kraja devedesetih je proslavljan samo u Srbiji, sve do njegovog zvaničnog ukidanja, 14. novembra 2002. godine, odlukom Savezne skupštine Savezne Republike Jugoslavije.

Miljan Paunović, novinar i pisac, prisetio se posebno 29. novembra 1984. godine, kada je kao pionir imao tremu dok je polagao zakletvu. Svi su, napominje, tada morali da postanu pioniri. Sa ove distance to mu danas, kako kaže, ništa ne znači sem jednog lepog sećanja na događaj iz detinjstva.

– Mislim da je danas taj praznik važan ideološki i istorijski. U prvom slučaju onima koji žive u prošlosti, i sećaju se tog nekog lepog vremena iz kog su dobro profitirali, a istorijski kao momenat velikog slavlja i euforije jedne velike države koja se raspala na najgori mogući način. Znamo kako se završilo veličano „bratstvo i jedinstvo svih naroda i narodnosti“, a da traume iz tog perioda nosimo i danas.

Zanimljivo je i da je praznik sa istim značenjem postojao sve do 1997. godine, kada je usled javnih kritika da se godinama unazad obeležava praznik države koja više ne postoji preimenovan u sećanje na 29. novembar 1945., dan kada je Jugoslavija formalno prestala da bude monarhija i postala republika.

Odluke sa Drugog zasedanja AVNOJ-a 29. novembra 1943. godine:

  • AVNOJ je konstituisan u zakonodavno i izvršno predstavničko telo Jugoslavije.
  • Kao najviši izvršni i naredbodavni organ narodne vlasti konstituisan je Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije (NKOJ), koji je imao sva obeležja narodne revolucionarne vlade.
  • Izbegličkoj vladi i kralju Petru Drugom Karađorđeviću zabranjen je povratak u zemlju. Doneta je odluka da se ne priznaju obaveze i odluke koje je u inostranstvu u ime Jugoslavije sklopila izbeglička vlada.
  • Josipu Brozu Titu dodeljena je titula „maršal Jugoslavije“, na osnovu predloga slovenačke delegacije.

Autor: Danas


Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka na www.cemaforum.rs