Ugroženo poslednje stanište velike droplje u Srbiji

Img Foto: Udruženje za zaštitu velike droplje

WWF, svetska organizacija za zaštitu prirode, i Udruženje za zaštitu velike droplje upozoravaju na alarmantno stanje u Specijalnom rezervatu prirode „Pašnjaci velike droplje“, gde više od osam meseci čuvarska služba ne funkcioniše i ne pruža osnovnu zaštitu ovoj kritično ugroženoj vrsti ptice na njenom poslednjem staništu u Srbiji.

Podsećamo da je rezervat, još 1997. godine, osnovan upravo sa osnovnim ciljem očuvanja jedine preostale populacije velike droplje u Srbiji i njegovo upravljanje tada je povereno Lovačkom udruženju “Perjanica” iz Mokrina. Rezervat je dodatno proširen Uredbom Vlade Republike Srbije iz 2018. godine, tako da njegova površina sada iznosi oko 6800 hektara.

Ipak, problemi u upravljanju i osnovnom funkcionisanju postoje dugi niz godina, a upravljač je do sada više puta pokazao da nema kapaciteta, volje i znanja, i da ne može na adekvatan način da odgovori na sve izazove koje nosi zaštita velike droplje, uključujući praćenje stanja populacije, kontrolu i sprečavanje njenog ugrožavanja, odnos sa lokalnim stanovništvom, razvoj sadržaja za posetioce i aktivnih mera zaštite.

Apelujemo na sve nadležne organe, državne i pokrajinske, da pod hitno obezbede funkcionisanje čuvarske službe u rezervatu „Pašnjaci velike droplje“ i da istovremeno pokrenu postupak izmene upravljača. Udruženje za zaštitu Velike droplje i WWF Adria su spremni da sa svojim kapacitetima pomognu u ovim procesima.

„Pune tri godine su prošle od proširenja rezervata, međutim nadzor čuvarske službe na prostornim celinama Siget i Kočovat nikada nije uspostavljen. Povrh svega, poslednjih osam meseci ne postoji nikakav nadzor ni na prostornoj celini Jaroš, koja je stanište velike droplje. Nekoliko puta obraćali smo se Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode i Pokrajinskoj inspekciji za zaštitu životne sredine, ali odgovora nije bilo. Poslednja obraćanja bila su zvanična, putem prijava za nezakonito uzurpiranje preko 200 hektara unutar rezervata, na koja očekujemo zvanične odgovore“, kaže Anita Sučić iz Udruženja za zaštitu velike droplje.

Ovo nije prvi put da organizacije apeluju na promenu upravljača, 2015. godine podneta je prva inicijativa, a potom i 2017. U oba slučaja nije bilo nikakve reakcije nadležnih organa, tako da oni snose odgovornost za trenutnu situaciju u rezervatu. U međuvremenu, stanje populacije velike droplje stalno se pogoršava.

Poslednje šepurenje (svadbeni ples mužjaka) u rezervatu zabeleženo je 2017, a prisustvo mužjaka 2018. godine. Od tada se nacionalna populacija sastoji od svega 8 jedinki ženskog pola, dok je pri osnivanju rezervata brojnost procenjivana na oko 30 jedinki. Droplje su izložene brojnim uticajima, a pre svega uznemiravanju i direktnom uništavanju staništa za potrebe širenja poljoprivrednih površina, kao sa raznim aktivnostima poljoprivrednika i lovaca.

„Upravljanje zaštićenim područjima je veoma zahtevno i svakako da se ono ne može unaprediti u kratkom roku. Ali ova situacija koju sada imamo na Pašnjacima velike droplje je ekstremno loša i neprihvatljiva, te zahteva hitnu reakciju nadležnih organa. Nemamo nikakvu zaštitu kritično ugrožene vrste na njenom jedinom preostalom staništu u Srbiji, tako da se dosadašnji višedecenijski napori stručnjaka, zaljubljenika u prirodu, lokalnog stanovništva i državnih službenika da zaštite ovu vrstu praktično bacaju u  vodu“, ističe Goran Sekulić iz WWF Adrije.

Alarmantna situacija u rezervatu posledica je toga što upravljač nema zakonom predviđeni broj čuvara, nema aktivno stručno lice koje prati situaciju na terenu i organizuje stručni rad. Takođe, ne postoji bilo kakva volja upravljača da se uključi u brojne međunarodne i nacionalne inicijative za zaštitu velike droplje ili prirode uopšte i na taj način unapredi svoje kapacitete i zaštitu rezervata.

Velika droplja je nekada bila brojna gnezdarica u panonskoj niziji. Usled pretvaranja stepa i slatina u oranice, ali i usled prekomernog lova, ova vrsta je dovedena na rub opstanka. Ciljanim programima zaštite, populacije velike droplje u brojnim zemljama uspele su da se oporave.

Tako na primer u susednoj Mađarskoj danas ima preko 1500 jedinki ove vrste. Velika droplja je prepoznata kao vrsta od posebnog interesa za zaštitu na području Evropske Unije i nalazi se na prvom aneksu EU Direktive o pticama kao strogo zaštićena vrsta.

Izvor: Danas

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka na www.cemaforum.rs