Reka koju je zatrovao Rio Tinto, Španija, Foto: Pixabay

Hemijski fakultet Univerziteta u Beogradu utvrdio je da su koncentracije bora u blizini bušotina za ispitivanje litijuma u selu Lukavac kod Valjeva opasno visoke, zbog čega voda iz bunara više nije ni za piće ni za tehničku upotrebu.

U bunarima koji se nalaze nedaleko od bušotina kanadske firme „Euro Litijum Balkan“, iz kojih su se meštani sela Lukavac snabdevali vodom za piće, bora ima nekoliko puta više nego što dozvoljavaju domaći zakoni, a u bari pored jedne od bušotina koncentracija bora je preko stotinu puta veća od granične vrednosti, piše Blic.  

Isti izvor prenosi da se u zaključku Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji je izvršio ispitivanje uzoraka vode, konstatuje da se voda sa ovog područja više ne može koristiti „ni u jednu svrhu“. Time su meštani čiji su bunari zatrovani, a koji nemaju pristup gradskom vodovodu, ostali sasvim bez vode za piće i tehničku upotrebu.

Cvetko Jovanović, jedan od oštećenih meštana, je za Blic izjavio da su iz problematične bušotine kada je pre tri godine napravljena počele da cure materije od kojih je prvo „izgorela“ njiva. One su vremenom doprle i do bunara, uprkos pokušajima vlasnika bušotine da sanira kvar.

Ispitivanja Hemijskog fakulteta pokazala su da sličnih problema ima i u drugim selima u valjevskom kraju u kojima je „Euro Litijum Balkan“ tražio litijum. Po navodima Blica, ova kompanija je prava za geološka istraživanja na 200 kvadratnih kilometara označenih kao „Valjevsko-mionički basen“ i „Valjevo sever”, dobila pre šest godina. Oko 400 meštana se u međuvremenu organizovalo, pravno i putem nedavnog protesta zahtevajući da se istraživanja zaustave, rudarsko-geološka i poljoprivredna inspekcija reaguju na nastale probleme, a firmi „Euro Litijum Balkan“ oduzmu dozvole za dalja istraživanja.

Slični problemi su proteklih godina pratili istraživanja litijuma u okolini Loznice, koje vrši „Rio Sava Exploration doo“, srpsko predstavništvo firme „Rio Tinto“, kako je u junu ove godine izvestio BIRN. U lozničkom kraju su u podzemnim vodama, koje su se izlivale na njive sušeći useve, utvrđene visoke koncentracije bora, natrijuma, litijuma i stroncijuma.

Izlivanja štetnih materija iz postrojenja za ispitivanje litijuma podgrevaju bojazni lokalnog stanovništva i aktivista da će nekoliko rudnika litijuma, čije je pokretanje u Srbiji planirano u narednih nekoliko godina, onemogućiti poljoprivredne aktivnosti, pa i sam opstanak stanovništva u njihovoj blizini.

Kompanije, sa svoje strane, tvrde da će sprovesti sve mere predostrožnosti. Kako je iz „Rio Sava Exploration doo“, navedeno u letošnjem dopisu BIRN-u, ovo preduzeće planira da u postrojenja za prečišćavanje vode uloži 40 miliona dinara i tvrdi da „ispuštanje otpadnih voda ni na koji način ne može da ugrozi propisani kvalitet reke“.

Odgovori rudarskih kompanija, ipak, ne uspevaju da umire nezadovoljno stanovništvo ni stručnjake. Dodatnu zabrinutost izaziva reputacija kompanije „Rio Tinto“ kao zagađivača životne sredine, te pretpostavke da iza projekta iskopavanja litijuma u zapadnoj Srbiji stoje ozbiljni globalni interesi, o čemu je nedavno detaljno pisao Birn. Lakše sprovođenje projekata izgradnje rudnika litijuma navođeno je u javnosti i kao jedan od mogućih motiva za privatizaciju Vodoprivrednog instituta „Jaroslav Černi“.

Hitno obustavljanje projekta „Jadar“ bilo je, podsetimo, glavni zahtev drugog  Ekološkog ustanka, protesta održanog jesenas u Beogradu. Otpor ovom i sličnim projektima predstavlja i jednu od okosnica formalnog ujedinjenja desetina organizacija za zaštitu životne sredine u pokret „Ekološki ustanak“, koji je prošle sedmice najavio izlazak na izbore.

Građani u međuvremenu nastavljaju borbu i na lokalu. Krajem meseca su tako protiv rudnika litijuma protestovali meštani sela Dragovo kod Rekovca, nadovezavši se na otpor koji u ovom kraju traje mesecima. Skupština opštine Rekovac je u ovom slučaju stala na stranu građana i početkom meseca usvojila zaključak o izmeni plana detaljne regulacije kojim će biti zabranjena istraživanja rude litijuma na tom području.

Autor: Mašina.rs