Foto: Pixabay

Stereotipna očekivanja muškaraca da treba da kontrolišu javnu sferu i da žena sa uticajem podriva njihov identitet i ulogu u društvu dovode do toga da se novinarke i političarke suočavaju sa fizičkim, seksualnim, psihičkim i ekonomskim zlostavljanjem, istaknuto je na onlajn sastanku u organizaciji OEBS-a.

Tokom prošle decenije došlo je do alarmantnog porasta rodno zasnovanog nasilja na političkom i medijskom polju, posebno u onlajn sferi, tako da nasilje nad novinarkama i političarkama predstavlja sve veći izazov u ​​zemljama članicama Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), kao i u svetu.

Stereotipna očekivanja muškaraca da veruju da treba da kontrolišu javnu sferu i da žena sa uticajem podriva identitet muškarca i njegovu ulogu u društvu dovode do toga da se novinarke i političarke suočavaju sa fizičkim, seksualnim, psihičkim i ekonomskim zlostavljanjem.

Rezultati globalne ankete novinara iz 2020, koju su sproveli Međunarodni centar za novinare i UNESCO, pokazuju da je 73 odsto ispitanica izjavilo da su doživele nasilje u onlajn sferi, a u 20 odsto slučajeva žene su prijavile da su bile uživo zlostavljane nakon napada na internetu. Prema podacima Reportera bez granica, broj pritvorenih novinarki je od decembra 2019. do decembra 2020. porastao za 35 odsto, dok je ukupan broj privedenih novinara približno isti kao i prethodnih godina.

Debata pod nazivom „Rastuća kriza”, koja je okupila stručnjake iz oblasti rodne ravnopravnosti i predstavnike Parlamentarne skupštine OEBS-a, donela je i niz preporuka o tome kako bolje oblikovati politike i institucije koje su u skladu sa ljudskim pravima i procedure za borbu protiv rodno zasnovanog nasilja u oblasti novinarstva i politike, koje imaju razumevanje za položaj žena.

Ceo tekst možete pročitati na portalu Cenzolovka.