Dve firme „pretplaćene“ na sve tendere centara za socijalni rad

Za dve projektantske kuće koje je osnovao arhitekta Danilo Grahovac prošla godina bila je izuzetno uspešna, jer su u konzorcijumima sa još nekoliko firmi bile apsolutni pobednik na tenderima koje su za projekte rekonstrukcije, adaptacije ili legalizacije, raspisivale ustanove socijalne zaštite, a finansiralo Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu zaštitu.

Zapravo od ukupno osam tendera raspisanih u dogovoru sa Ministarstvom, u šest su firme Grahovca i partnera bile jedini ponuđači i dobili su posao. Od ukupno oko 100 miliona dinara, koliko je u Ministarstvu planirano za projekte rekonstrukcija, firmama okupljenim u konzorcijumu oko Grahovca pripalo je šest poslova ukupne vrednosti preko 80 miliona dinara.

Od preostala dva slučaja, samo u jednom, za rekonstrukciju Gerontološkog centra u Mataruškoj Banji, pojavila se konkurentska firma sa ponudom da taj posao obavi po ceni od 6,5 miliona dinara, dok je konzorcijum Grahovčevih firmi i partnera tražio nešto manje od 15 miliona. Interesantno je da se konzorcijum u julu prošle godine žalio Republičkoj komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, koja je sredinom oktobra potvrdila odluku centra u Mataruškoj Banji, ali je potom Ministarstvo obustavilo sredstva namenjena projektu rekonstrukcije te ustanove. Dakle, u tom retkom slučaju kada Grahovčeva firma nije prošla na tenderu, Ministarstvo je novac za taj posao – povuklo.

Obrazloženje je „podvedeno“ pod formu da su se pojavili „objektivni i dokazivi razlozi koji se nisu mogli ranije predvideti“, a to je objašnjeno činjenicom da je procedura tendera raspisanog u maju, kada i većina ostalih, okončana u oktobru iste godine, upravo zbog žalbe konzorcijuma u kome je član bio Grahovac, pa „nije ostalo dovoljno vremena da se nabavka realizuje, te je resorno ministarstvo (investitor) oduzelo novac planiran za finansiranje predmetne nabavke, a zbog nemogućnosti realizacije navedene nabavke do kraja budžetske godine“, navodi se u odluci Gerontološkog centra o obustavljanju tenderskog postupka uz napomenu da ta ustanova nema sopstvena sredstva iz kojih bi mogla da plati projekat.

Ipak, tako uspešno savladavanje tenderskih procedura velikim delom su grupi firmi oko Grahovca olakšavali tenderski uslovi, „kao upisani baš za te ponuđače“.

Izvori Danasa iz ustanova koje su oglašavale tendere tvrde da je većini drugih potencijalnih konkurenata iz drugih projektantskih kuća u startu bilo jasno da je reč o „nameštenim“ poslovima, pa se nisu ni javljali.

Tako se za rekonstrukciju nešto iznad 7.700 kvadrata u Gerontološkom centru u Kruševcu tražilo da ponuđač u poslednjih pet godina ima realizovane tri grupe poslova čija je ukupna vrednost 43 miliona dinara. Vrednost posla koji je oglašen iznela je, prema ponudi, 11,7 miliona. Uz to, tražilo se da učesnik ima iskustvo u projektovanju rekonstrukcije ili sanacije najmanje tri ustanove socijalne zaštite (smeštaj odraslih lica, gerontološki centar, centar za socijalni rad) zbirne površine veće od 15.000 kvadrata.

Takođe, uslov je bio i najmanje jedan projekat rekonstrukcije objekta zdravstvene zaštite (bolnica, dom zdravlja, zavod za javno zdravlje) čija bi zbirna površina (ukoliko je više takvih objekata) morala da prelazi 10.000 kvadrata. Najčudniji je treći uslov, da učesnik na tenderu mora da ima i realizovan projekat za izgradnju, adaptaciju, sanaciju ili rekonstrukciju jednog objekta turističke namene, hotel ili odmaralište, zbirne površine veće od 10.000 kvadratnih metara.

Zašto je za projekat rekonstrukcije jednog gerontološkog centra bilo potrebno osim iskustva u radu sa takvim ustanovama još i iskustvo sa rekonstrukcijama zdravstvenih i ugostiteljskih objekata – nije jasno.

Slični uslovi javljali su se i na tenderu koji je raspisala Ustanova za smeštaj dece i omladine u Sremčici, gde je za projekat rekonstrukcije tri objekta – muškog, ženskog paviljona i kuhinje sa vešernicom, ukupne kvadrature od nešto iznad 4.000 kvadrata, traženo da je učesnik u poslednjih pet godina imao, između ostalog, najmanje pet projekata sanacije javnih ustanova ukupne površine 8.000 kvadrata, kao i da je ostvario poslovni prihod u poslednje tri godine od najmanje 20 miliona dinara.

Po sličnim uslovima dobijeni su i poslovi u Gerontološkom centru Beograd, Centru za smeštaj odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj, Domu Kulina, kao i posao legalizacije objekata Doma za odrasla invalidna lica u Zemunu.

Interesantno je i da je od prošle godine Ministarstvo ukinulo ranije uspostavljenu praksu da ustanove socijalne zaštite informiše o sredstvima koja su im namenjena.

Tako one kojima je prošle godine rečeno da otvore tendere za rekonstrukciju ili sanaciju, nisu znale koliko je novca Ministarstvo planiralo za taj posao. Međutim, grupa firmi koja se javila na tender gotovo da je u „cifru pogodila“ i ponuda je glasila na tek nekoliko hiljada niže iznose. Slični radovi koji su ugovarani ranijih godina imali su znatno nižu vrednost, u proseku je projekat za rekonstrukciju vredeo između pet i sedam evra po kvadratu, dok je na prošlogodišnjim tenderima dostizao i 20 evra za kvadratni metar prostora.

Bez odgovora

Redakcija Danasa obratila se juče Danilu Grahovcu mejlom, s obzirom na to da nijedna od dve njegove firme na internetu nema objavljen kontakt telefon, ali nismo dobili odgovor na pitanje kako je moguće da od osam tendera pobedi na šest i da li su uslovi za učešće bili neuobičajeni kako tvrde izvori našeg lista. Isto pitanje postavili smo pre dva dana i Ministarstvu za rad, a dodatno nas je interesovalo i zbog čega su obustavili sredstva za projekat renoviranja Gerontološkom centru u Mataruškoj Banji, jedinom u kome su se javila dva ponuđača, a izabran onaj sa značajno nižom cenom a ne već pomenuti konzorcijum. Pitali smo i da li je tačno saznanje Danasa da su predstavnici Ministarstva obilazili ustanove planirane za rekonstrukciju i podučavala ih kako da sastave tenderske uslove. Odgovore nismo dobili, ali nam je rečeno da smo „u proceduri“.

Hitne namene ostale bez novca

U aprilu prošle godine Danas je pisao o javnom pozivu kojim je Ministarstvo za rad htelo da iznajmi na 36 meseci više od stotinu vozila uglavnom srednje klase, po prosečnoj ceni od oko 15.000 evra koliko je dovoljno i za kupovinu novog vozila. Nakon nekoliko tekstova Ministarstvo je odustalo od tog tendera navodeći da iz „objektivnih i dokazivih razloga koji se nisu mogli predvideti u vreme pokretanja postupka“ preusmeravaju deo novca u hitnije namene, adaptaciju Gerontološkog centra u Kikindi i za „Dom Trbunje“ iz Blaca, u kome su smeštene odrasle osobe sa posebnim potrebama. U obe ustanove bili su iznenađeni „nenadanom odlukom ministarstva“ a tvrdili su da je iz njihovih ustanova zahtev za sredstva namenjena rekonstrukciji upućen na vreme, krajem 2018. Nijedna od te dve ustanove u prošloj godini, iako je ministarstvo javno navelo da će im usmeriti sredstva, nije raspisala tender za projekat obećane rekonstrukcije.

Autor: Mirjana N. Stevanović

Izvor: Danas