Foto: Medija centar

SeConS grupa za razvojnu inicijativu, Fondacija za otvoreno društvo i Evropska mreža protiv siromaštva su javnosti predstavile istraživanje „Covid kriza i siromaštvo: Praćenje siromaštva u Srbiji 2021”.

Prema poslednjim podacima stopa siromaštva u Srbiji se smanjila za 1,5%, što je promena nedovoljna da Srbiju izbavila iz grupe najsiromašnijih zemalja u Evropi. Uz to, brojčani prikazi ne daju nikakvu predstavu o kvalitetu života ljudi koji su siromaštvom pogođeni.

Autorke i autori novog istraživanja „Covid kriza i siromaštvo: Praćenje siromaštva u Srbiji 2021” smatraju da je važno od samih ugroženih lica čuti kako izgleda stvarnost „o kojoj ne možemo ništa da saznamo iz statističkih podataka“.

U skladu s takvim pristupom, istraživanje prati uticaj pandemije na materijalni položaj i subjektivnu ocenu psihofizičkog zdravlja društvenoekonomskih grupa u najvećem riziku od siromaštva: neformalno zaposlenih, Roma, mladih, samohranih roditelja i starih.

Neformalno zaposleni su prijavili visok nivo stresa i frustracije, najčešće uzrokovane gubitkom posla i brigom za budućnost. Neformalno zaposleni su uglavnom koncentrisani u sektorima koji su bili intenzivno pogođeni merama protiv pandemije, uključujući ugostiteljstvo, građevinarstvo i poljoprivredu. „Oni su se, uz to, suočili sa nizom problema u ostvarivanju osnovnih prava, kao što je pravo na zdravstvenu i socijalnu zaštitu”, objasnila je Marija Babović iz SeConS.

-Činjenica da su najmarginalizovanije grupe posebno ugrožene od početka pandemije dobro se vidi na primeru predstavnika romske populacije, naročito oni koji žive u neformalnim naseljima, navela je Babović. Oni su trpeli posledice zbog neposedovanja ličnih dokumenata, nezaposlenosti i neinformisanosti. Sami Romi i Romkinje su naveli da su im probleme predstavljali nedostatak digitalnih veština i pristupa internetu, koji je bio naročito ugrožavajući za decu koja je trebalo da pohađaju onlajn nastavu.

„Naše socijalne politike ne vode računa o životnim ciklusima stanovništa”, konstatovala je predstavnica SeConS komentarišući specifičan uticaj pandemije i pratećih mera na mlade, odnosno frustraciju zbog ograničenja u učestvovanju u društvenom životu koju su mladi u anketi prijavili. Babović komentariše i da je opao kvalitet obrazovanja mladih, a da će se u tom pogledu posledice tek ispoljavati.

Samohrani roditelji su, očekivano, kao najveći problem istakli poteškoće u i onako teškom usklađivanju poslovnih i privatnih obaveza. To je naročito pogodilo žene, koje su većinski samohrani roditelji, a istovremeno i koncentrisane u sektorima koji su, po rečima Marije Babović, bili najopterećeniji i najugroženiji, uključujući zdravstvo, obrazovanje i trgovinu.

Slika starijeg stanovništva, koje je istovremeno bilo u najvećoj potrebi za zdravstvenom i drugim vrstama nege i prostorno izolovano, je slika akumuliranih deprivilegovanosti, kako se izrazila Babović. Ovu populaciju je takođe izuzetno pogodio nedostatak digitalnih veština i prateća neobaveštenost.

Slobodan Cvejić je ocenio da su ekonomski i sistem socijalne zaštite u Srbiji dezintegrisani i da je to moglo da se vidi i iz načina na koji su bile formulisane državne mere tokom pandemije. Država je, kako je rekao, izdvojila značajna finansijska sredstva za pomoć privredi i građanima, ali ih distribuirala na problematičan način, svima jednako, sa očekivanjem da će tržište rada i finansijsko tržište samo usmeriti novac tamo gde je on potreban: „Taj neoliberalni koncept je doveo do toga da one društvene grupe koje su i inače na margini i slabo vidljive prođu još lošije”.

Stručnjaci ocenjuju da je mere trebalo definisati specifično za specifične društvene grupe. Po Cvejićevoj oceni saznanja o načinjenim greškama treba shvatiti kao opomenu za slične situacije različitih kriza, kojih će, smatra, u narednom periodu biti.

Istraživanje su na konferenciji za štampu održanoj 18-og oktobra u prostorijama Medija centra predstavili Marija Babović (SeConS), Slobodan Cvejić (SeConS) i Miodrag Milosavljević, v.d. izvršnog direktora Fondacije za otvoreno društvo.

Autor: Mašina.rs