Foto: Epicentar Press

Ministarstvo odbrane znalo je da se u čačanskoj fabrici namenske industrije „Sloboda”, gde se pre četiri meseca dogodila serija eksplozija u kojima je povređeno troje ljudi, zapaljive materije skladište mimo propisa, pokazuje dokumentacija koju je Pištaljka dobila od uzbunjivača.

Inspektorat odbrane, organ ovog ministarstva, još 2017. godine inspekcijskim nalazom naložio je fabrici oružja da prekine da odlaže barut, eksploziv i druge sirovine i gotove proizvode u nenamenske objekte i na otvorenom prostoru, ali i da smanji količinu opasnih materija u skladištima na maksimalnu dozvoljenu količinu. Rukovodstvo fabrike uradilo je suprotno i od 2019. godine čak počelo da proizvode smešta u šatore.

Prema izvodu iz izveštaja inspekcije, koji je Pištaljka bezuspešno pokušavala da dobije i od zvaničnih organa, od „Slobode“ je traženo da ispuni čak 56 mera za unapređenje stanja u oblasti zaštite od požara i eksplozija. Između ostalog naloženo je da kompanija „odmah” obezbedi uslove za skladištenje sirovina i gotovih proizvoda.

„Preduzeti mere da se u objektima Kompanije koji su projektovani i izvedeni za drugu namenu ili za koje nije definisana namena ne skladište eksplozivne i zapaljive materije, odnosno zabraniti skladištenje većih količina eksplozivnih i zapaljivih materija od maksimalno dozvoljene količine”, piše u izveštaju inspekcije.

„Sloboda” je po ovom izveštaju imala obavezu da izveštava ministarstvo svaka tri meseca o preduzetim aktivnostima. Inspektorat odbrane odbio je da dostavi zapisnik inspekcije pozivajući se na Zakon o tajnosti podataka. Takođe je odbio da nam dostavi i tromesečne izveštaje, tvrdeći da nisu iz „funkcionalne nadležnosti Inspektorata”.

Ministarstvo odbrane takođe nije dostavilo zapisnike inspekcijske kontrole nad kompanijom „Sloboda”. Tek po intervenciji Poverenika za pristup informacijama od javnog značaja, ministarstvo je odgovorilo da „nije nadležno da vrši kontrolu po pitanjima zaštite od požara i mera koje se sprovode na zaštiti požara u kompanijama Odbrambene industrije Srbije”.

Takođe su dodali da nisu nadležni ni za „sprovođenje mera bezbednosti u toku proizvodnih procesa i manipulacije sa ubojnim sredstvima”. U svom odgovoru nisu naveli ko je nadležan za ove poslove ako već nije Ministarstvo odbrane i njegov inspektorat koji je 2017. godine kontrolisao između ostalog i stvari iz oblasti zaštite od požara.

U Zakonu o odbrani piše da upravo ministarstvo putem inspektorata vrši inspekcijski nadzor nad primenom propisa iz oblasti zaštita od požara i eksplozija.

Otkud šatori na mestu eksplozije?

Kompanija „Sloboda” je deo grupacije Odbrambena industrija Srbije osnovane uredbom Vlade Srbije poslednjeg dana 2019. godine. Grupacijom upravlja Savet čije članove na predlog Ministarstva odbrane bira Vlada.

Podaci sa Guglovih satelitskih snimaka pokazuju da je uprkos nalazu inspekcije, u oktobru 2019. godine u krugu fabrike podignut prvi šator od 180 kvadrata, a u septembru sledeće godine još jedan šator iste površine.

I ministarstvo i kompanija „Sloboda“ uputili su Pištaljku da odgovor na pitanje kako se dogodilo da na mestu izbijanja požara budu montirana dva šatora pronađe na adresi Osnovnog javnog tužilaštva u Čačku gde je u toku pretkrivični postupak povodom požara od 4. juna ove godine.

Radio Slobodna Evropa u septembru je objavio da rezultati istrage o uzroku požara još uvek nisu poznati i da veštačenje sprovodi Nacionalni centar za kriminalističku forenziku. Za Pištaljku je ovo tužilaštvo 8. oktobra navelo da je veštačenje i dalje u toku.

„Intenzitet, kao i posledice događaja, zahtevaju više nego pažljivu analizu svakog podatka u cilju utvrđivanja nespornih uzroka, a obimnost i kompleksnost veštačenja uslovaljavaju uzdržanost od iznošenja bilo kakvog, u ovom trenutku definitivno preuranjenog, zaključka o uzrocima ekspolozije i požara”, piše u odgovoru koji je dobila Pištaljka.

U „Slobodi“ je 4. juna izbio požar, uz seriju snažnih eksplozija i detonacija, koje su se dogodile u izdvojenom magacinskom delu fabrike u prigradskom naselju Pridvorica. Povređenih tog dana nije bilo, a radnici i građani koji žive u okolini fabrike bili su evakuisani. Predsednik Aleksandar Vučić ubrzo je izneo podatak da je procenjena vrednost štete između 1,5 i 2 miliona evra.

Svega četiri dana kasnije, fabrika je nastavila sa radom i radnici su pušteni u pogone. Međutim, eksplozije su se ponovile i 19. juna kada je lakše povređeno troje radnika koji su bili u popodnevnoj smeni.

U medijima je posle eksplozije objavljeno više reportaža i snimaka o rasutoj municiji u okolini fabrike, i tada je otkriveno da se municija neadekvatno čuvala u „plastenicima”, kako su tada nazivani ostaci zapaljenih šatora.

Pištaljka je zatražila objašnjenje od generalštaba u kojim situacijama je dozvoljeno da se municija čuva u šatorima. Oni nisu odgovorili na naša pitanja već su nas obavestili da su zahtev prosledili Sektoru za materijalne resurse Ministarstva odbrane na dalju nadležnost. Do objavljivanja teksta Pištaljka nije dobila odgovor.

U okolini „Slobode” nalazi se na desetine porodičnih kuća, a krugu od kilometra i četiri osnovne i jedna srednja škola, dva groblja, i jedna benzinska stanica.

Autor: Pištaljka