BIRN: Naslednica agencije Tanjug u 2021. od države prihodovala 14,9 miliona

Novinska agencija Tačno d.o.o, koja je naslednica agencije Tanjug, za prvih devet meseci ove godine sklopila je ukupno sedam ugovora usluge medijskog praćenja aktivnosti ministarstava i na taj način prihodovala 14,9 miliona dinara, piše portal BIRN. Ministarstvo finansija početkom septembra sklopilo je jedan od takvih ugovora, koji je vredan 1,92 miliona dinara.

BIRN piše da je to jedan od poslednjih ugovora koji je sa državnim institucijama potpisala agencija koja je po zakonu prestala da radi 31. oktobra 2015. godine, da bi u decembru 2020. godine, njene žigove kupila kompanija Tačno d.o.o u vlasništvu Radoice Milosavljevića, Željka Joksimovića i Manje Grčić, i u kojem je Jovana Joksimović glavna i odgovorna urednica.

Tanjug je i zvanično ugašen 9. marta 2021. godine.

Iako od 31. oktobra 2015. godine Tanjug zvanično „nije postojao“, od 2017. godine, pa do trenutka kada je kompanija Tačno otkupila njegov „brend“, ta novinska agencija je na osnovu ugovora o „praćenju rada“ državnih institucija prihodovala 33,45 miliona dinara, navodi u tekstu,

Prema pisanju BIRN-a, takva praksa se nastavila i sa novim vlasnikom žigova agencije Tanjug – firmom Tačno, koja je „još bržim tempom“ nastavila da dobija unosne državne poslove.

Zajednička karakteristika ugovora koje je na javnim nabavkama dobijao Tanjug i ugovora koje sada dobija Tačno d.o.o. jeste da se, bez izuzetka, na nabavke javljao kao jedini ponuđač, te da su uslovi za dobijanje većine od ukupno 25 dodeljenih ugovora bili praktično identični.

Kako se navodi u tekstu, ukupna vrednost ovih ugovora od 2017. godine, pa do danas je 48,3 miliona dinara, odnosno, više od 400.000 evra.

Istraživanje BIRN-a je pokazalo da su sve institucije koje su naručivale usluge „praćenja rada“, a na koje se javljala samo agencija Tanjug/Tačno, zahtevale da ponuđač ima „mogućnost objavljivanja aktivnosti u najmanje pet televizija sa nacionalnom frekvencijom“.

Kako su za BIRN rekli iz druge dve novinske agencije u zemlji, Bete i Foneta, nijedna od njih nema saradnju sa svih pet televizija koje imaju nacionalnu frekvenciju, RTS kao javni servis, Pink, Prva, B92 i Hepi.

„To znači da su sve te javne nabavke bile raspisane suprotno Zakonu o javnim nabavkama, koji, između ostalog, predviđa da je naručilac posla obavezan da postupa ‘na ekonomičan i efikasan način, da obezbedi konkurenciju, jednak položaj svih privrednih subjekata, bez diskriminacije'“, piše BIRN.

Portal piše da nije jasno ni zbog čega su ministarstva i druge ustanove naručivali te usluge, s obzirom da bi mediji svakako pratili njihov rad i bez tog troška.

„Svaka od državnih institucija (šest ministarstava, Kancelarija za Kosovo i Metohiju, Gradska opština Voždovac i Grad Novi Sad) ima odsek ili sektor za odnose sa javnošću, dok Vlada Srbije ima i posebnu Kancelariju za saradnju s medijima“, piše portal.

Kompletan tekst možete pročitati na portalu BIRN.