Zašto se depresija sve češće javlja kod mladih

Img Foto: Pixabay

Depresija polako postaje jedan od vodećih zdravstvenih problema kod mlađe populacije. Ovaj ozbiljan poremećaj mentalnog zdravlja duboko utiče na svaki aspekt života, a takođe može imati fatalni ishod.

Mentalno zdravlje u Srbiji okružuju brojne stigme, stid i sramota da se potraži pomoć, kao i razne zablude zbog kojih su mladi nedovoljno informisani o depresiji i dostupnim terapijama.

Simptomi depresije kod mladih

Depresija kod mladih se u najvećem broju slučajeva prvi put javlja u periodu puberteta. S druge strane, dosta je ređa pojava ove bolesti u ranom detinjstvu.

Simptomi depresije kod adolescenata jednaki su kao i kod odraslih: dolazi do promena u ritmu spavanja, telesnoj težini, bezvoljnosti, beznadežnosti, osećanja umora. Osim toga, simptomi depresije kod mladih su i preovlađujuće nezadovoljstvo, primetna i česta nervoza. Tinejdžeri se neprijateljski ponašaju prema roditeljima, a nisu retki ni napadi besa.

Roditeljima znak za uzbunu mogu biti i novi problemi u školi, kao i ako primete da tinejdžer ne održava ličnu higijenu kao ranije.

Depresija kod mladih praćena je niskim samopouzdanjem i sumornom slikom budućnosti. Mladi koji se bore sa depresijom u opasnosti su da se okrenu zloupotebi psihoaktivnih supstanci, zato je pravovremena i adekvatna reakcija roditelja od presudne važnosti.

Stres i okruženje kao okidači depresije

Svet se danas menja bržim tempom nego ikada, a nagle promene dovode do većeg stresa kod mladih nego u prethodnim generacijama. Stres izaziva depresiju i poremećaje raspoloženja.

Tinejdžeri koji su zbog okoline ili genetskih predispozicija skloniji stresu mogu stoga razviti simptome depresije u zbunjujućem i teškom periodu adolescencije.

Savremeni način života se odlikuje nedostatkom podrške porodice, manjkom fizičke aktivnosti i ličnih susreta, sunčeve svetlosti i većom upotrebom tehnologije. Svi ovi faktori utiču na sve češću pojavu depresije kod mladih.

Ne može se zanemariti ni uticaj životne sredine, kao što je ishrana prepuna brze hrane i i povećana izloženost toksinima. Naš užurbani način života, toksini iz okoline i drugi elementi mogu povećati faktore stresa koji doprinose depresiji.

Uticaj društvenih mreža

Jedna od najvećih razlika u životu sadašnjih tinejdžera, u poređenju sa ranijim generacijama, je ta što oni provode mnogo manje vremena povezujući se sa vršnjacima lično, a više vremena povezujući se elektronskim putem, uglavnom putem društvenih mreža.

Takve veze su emotivno manje ispunjujuće i neretko dovode do osećanja izolovanosti i usamljenosti, koja su povezana sa depresijom.

Depresija kod mladih se razvija i zbog manjka samopouzdanja i iskrivljene slike o svom telu. Recimo, društvena mreža Instagram zasniva se uglavnom na imidžu. Najčešće je Instagram ključna platforma zbog koje mladi doživljavaju osećanja anksioznosti, depresije i zabrinutosti zbog izgleda tela.

Jedan od najčešćih uzroka depresije kod tinejdžera je nedostatak sna, koji mogu izazvati ili pogoršati društvene mreže. Istraživanja pokazuju da 60 odsto adolescenata gleda u telefone u poslednjih sat vremena pre spavanja i da u proseku spavaju sat vremena manje od svojih vršnjaka koji ne koriste telefone pre spavanja.

Plavo svetlo sa elektronskih ekrana ometa proces uspavljivanja; povrh toga, provera društvenih mrža nije opuštajuća aktivnost pred spavanje.

Nedostatak zdravih aktivnosti

Depresija kod mladih javlja se i zbog onoga što tinejdžeri ne rade kada nisu vreme na društvenim mrežama. Pre svega se misli na fizičku aktivnost i aktivnosti koje donose osećaj postignuća, poput učenja novih veština i razvijanja talenata.

Ako provodite puno vremena na telefonu, imate manje vremena za aktivnosti koje mogu izgraditi samopouzdanje, osećaj uspešnosti i povezanosti.

Društvene mreže takođe ometaju izvršavanje domaćih zadataka i drugih aktivnosti koje zahtevaju koncentraciju. Postalo je uobičajeno da se tinejdžeri druže sa prijateljima na društvenim mrežama u isto vreme dok uče. Studije pokazuju da to smanjuje učenje i performanse.

Izvor: Nova.rs

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka na www.cemaforum.rs