Prenosimo tekst i fotografije koje su dostavljene našoj redakciji:

Pre svega želim da se javno zahvalim DR. Zorici Krupez i sestri koja je bila sa njom jer su (znam da im je dužnost ) pomogle jednoj staroj baki i ukazale prvu pomoć. Bile su jako nasmejane, pozitivne i pored njih bi bolestan možda i ozdravio. Hvala!

Ali, žalosno je sto uvek postoji ono “ali”.

U Trbusanima su dosli prijatelji Kinezi. Rade auto put koji nam je od Drzavne važnosti. Medjutim, uništili su naše prilazne puteve. Konkretno u mojoj ulici je presecen put dvadeset i dva dana i nikako automobilima ne možemo doći do kuća (sto nije problem nama mladima) ali starima?!

Jedini prilaz je sa druge strane pored seoskog groblja pa onda preko oranica i livada kuda je danas i hitna pomoć došla. Bili smo bez struje i ćutali, bili smo i bez vode i to Kovid pozitivni pa smo i na to ćutali. Ali ostaviti 6 domaćinstava bez normalnog prilaska kuci? E na to više ne možemo da ćutimo.

Ne kritikujem vlast, politika me ne zanima. Zanima me moja zemlja, moje selo, moje komšije. Stari i bolesni ljudi. Deca koja blatnjava idu u školu. Zanima me da li neko misli na nas OBIČNE LJUDE?

Na naslovnoj slici je Hitna koja ide preko livada da bi došla do bolesnih ljudi!

Ovo su fotografije ulaza u dvorište i nekadašnje ulice.

Nataša Obradović

Izvor: Cemaforum.rs