Zastupljenost žena u vestima u Srbiji samo 20 odsto

Img Foto: Pixabay

Zastupljenost žena u vestima u Srbiji je 20 odsto, što je manje od svetskog proseka koji iznosi 25 odsto i evropskog od 28 odsto, jedan je od rezultata istraživanja „GMMP 2020 – Ko pravi vesti“, koje je danas predstavila Snježana Milivojević, profesorka Fakulteta političkih nauka (FPN).

Ona je navela da je prisustvo žena u srpskim tradicionalnim medijima 19 odsto, a u novim medijima 25 odsto, te dodala da je onlajn nasilje i neprijateljstvo prema ženama u onlajn medijima u porastu.

– Ono što je, takođe, određujuće za položaj žena u medijima je funkcija u vestima. To je jedna o konstantnih oblasti ženske marginalizacije, dakle, žensko mišljenje u medijima se mnogo manje ceni – 14 odsto. To je niže od evropskog i severno-američkog proseka, koji je preko 20 odsto. Broj ekspertkinja je porastao u vestima koje se odnose na COVID 19 i iznosi 26 odsto, i taj porast održava da su žene u velikom broju u medijskim profesijama, ali u odnosu na to koliko su teme koje problematizuju specifičnosti života žena u vreme kovida mnogo manje zastupljene – objasnila je Milivojević.

Kako je naglasila, žene su i dalje manjina u vestima u politici gde čine 11 odsto, većina su jedino u temama koje se odnose na rod i rodne povezane teme, „ali budući da te teme čine manje od jedan odsto, jasno je da je taj rodni jaz najmanji u temama koje se tiču kulture, umetnosti, selebriti kulture, sporta…“.

– Problem sa simboličkom reprezentacijom žena i muškaraca u vestima ne možemo da dovedemo u vezu s tim da Srbija poslednjih godina sa ponosom ističe kako je dostigla visok nivo rodne ravnoprvnosti u domenu političke reprezentacije, da u vladi polovinu čine žene, da ima ženu za premijerku… Da li to znači da svi ti politički napori u realnosti ne menjaju ništa? Ili da mi imamo konzervativniju medijsku kulturu nego političku? Da se naši mediji opiru promenama? – ukazala je profesorka Milivojević.

Kako je dodala, novinarke čine ogromnu većinu u produkciji vesti u Srbiji, oko 65 odsto, dok je everopski prosek oko 40 odsto.

Milivojević je ukazala da je oko 30 odsto tekstova nepotpisano, u veb izadnjima čak i 70-80 odsto.

– Žene su ogromna većina na studijama novinarstva, pa u novinarskim i reporterskim veštinama. Ali ta ogromna većina počne da se sužava kako raste profesionalna hijerarhija – objasnila je profesorka.

Ona je naglasila i to da su oko 70 odsto vesti o kovidu proizvele žene, ali da su samo 26 odsto u tim vestima bile ekspertkinje.

Danka Ninković Slavnić, docentkinja FPN-a i članica istraživačkog tima, predstavila je rezultate istraživanja „Rodna struktura direktorskih i uredničkih funkcija u informativnim medijima“ u kojem su učestvovala 22 medija, odnosno 44 redakcija ili nešto manje od 2.000 osoba.

Kako je istakla, 63 odsto čine novinarke, a urednice rubrika ili informativnih emisija – 58 odsto.

Ali, onda dolazi do velikog pada. Na mestu glavnih i odgovornih urednika je samo 18 odsto žena – istakla je Ninković Slavnić, ukazujući da postoji razlika između tradicionalnih i veb medija, odnosno da su na portalima 31 odsto žene glavne i odgovorne urednice, a u tradicionalnim medijim samo 10 odsto.

Kako je objasnila, ni u jednom štampanom mediju žena nije glavna i odgovorna urednica, kao ni u novinskim agencijama i nedeljnicima.

Jan Bratu, šef Misije OEBS-a u Srbiji, istakao je da su oba istraživanja veoma važna ne samo za medijske politike i rodnu ravnopravnost, već i za socijalni i kulturni dijalog. – Malo je doktorki, advokatica, preduzetnica u srpskim medijima, koje ne zanimaju žene. Žene su nevidljive i to mora da se promeni – istakao je Bratu.

Inače, globalni projekat medijskog monitoringa „Ko pravi vesti?“ je najopsežnije i najdugotrajnije istraživanje u svetu o načinima na koji je rod zastupljen u medijima.

Istraživanje se od 1995. sprovodi svake pete godine, a 2020. godine je učestvovalo 116 zemalja čiji su timovi analizirali rod u medijima uvreme globalne zdravstvene krize i rastućih nejednakosti.

Srbija je četvrti put učestvovala u projektu, a istraživanje je sproveo tim Fakulteta političkih nauka uz podršku Misije OEBS-auSrbiji.

Istraživanje „Rodna struktura direktorskih i uredničkih funkcija u informativnim medijima“ mapira rodnu raspodelu uloga i ukazuje na obrasce nejednakog učešća i mogućnosti koje se u medijskim profesijama i institucijama otvaraju na najvišim funkcijama odlučivanja kada jereč o informativnim medijima.

Istraživanje doprinosi boljem razumevanju nesklada izmeđuvisokog mesta koje Srbija zauzima u oceni rodne ravnopravnosti i disproporcije moći između muškaraca i žena u ekonomskom, političkom i kulturnom polju.

Tim FPN sproveo je istraživanje uz podršku ambasade Kraljevine Norveške i Misije OEBS-a u Srbiji.

Izvor: Danas

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka na www.cemaforum.rs