Foto: Pixabay
Ministarstvo prostora je na konferenciji za štampu, juče u Beogradu, predstavilo istraživanje stavova Beograđana o funkcionisanju i prioritetima razvoja grada.
Beograđani ocenjuju da bi u prestonici bilo najvažnije poboljšati saobraćaj i proširiti zelene površine. Čak tri četvrtine građana smatra da zelenila nema dovoljno, a gotovo polovina prijavljuje da se ne oseća bezbedno od ekoloških nepogoda. Istovremeno, oko 50% Beograđana smatra da se njihov grad ne razvija ravnomerno. Isto toliko izražava stav da se prestonica razvija u skladu sa interesima moćnika, a čitavih 62.4% je mišljenja da građani nisu informisani niti uključeni u donošenje odluka o razvoju grada.
Ovo su neki od ključnih rezultata Istraživanja stavova građana Beograda o funkcionisanju i prioritetima razvoja grada, koje je danas na konferenciji za štampu predstavio kolektiv Ministarstvo prostora i urbanistkinja Jasmina Đokić. Istraživanje su koncipirali članovi Ministarstva, Iva Čukić, Jovana Timotijević i Marko Aksentijević, urbanistkinje Jasmina Đokić i Ana Graovac i Vujo Ilić, politikolog, a istraživanje je sprovela agencija MASMI.
Kako je na konferenciji održanoj u Medija centru objasnila Iva Čukić, urbanistkinja, povod za istraživanje dale su najave o izradi Generalnog urbanističkog plana 2041, strateškog dokumenta koji postavlja ključne smernice za razvoj grada u naredne dve decenije.
Građani prepoznaju da nisu dovoljno uključeni u donošenje planova
Čukić je naglasila da je istraživački tim iskoristio ovu priliku da pokrene u javnosti razgovor o tome u kakvom bismo gradu želeli da živimo u budućnosti, koji su vlasti propustile da pokrenu.
No, ono ispravlja još jedan propust gradskih organa – ili, tačnije, na njega skreće pažnju. Naime, kako ističu istraživači, vlasti nisu sprovele adekvatno istraživanje javnog mnjenja u vezi sa GUP-om koje se za potrebe izrade planova ovog nivoa važnosti uobičajeno sprovodi. Takođe, od kada je gradska skupština sredinom 2019. donela odluku o izradi GUP-a nisu održane niti jedne konsultacije sa građanima.
Đokić je pojasnila da je GUP istovremeno strateški i urbanistički dokument, koji strategiju prostornog razvoja grada usklađuje sa drugim strategijama i daje smernice kako da se opšti razvojni ciljevi „spuste“ na teritoriju grada. Dobar primer izrade takvog plana predstavlja GUP Beograda 2001 iz 1972. godine, podsetila je Čukić, na kome su mnogoljudni stručni timovi radili čitavih šest godina, a javnost bila obaveštena o njemu i uključena u odlučivanje o razvoju grada putem anketa i otvorenih sednica.
Za razliku od toga, građani proteklih meseci nisu bili obavešteni o izradi GUP-a putem sredstava javnog informisanja, a i oni koji ulože napor da se informišu u tome će imati samo polovičnog uspeha.
„Mi znamo da GUP radi Urbanistički zavod, ali ne i koji tim; ne znamo sa kojim dokumentima i na osnovu kojih podataka, a ne znamo ni kada će biti gotov“, navela je Čukić.
Nepoznato je i kada će biti održan rani javni uvid i ostale faze odlučivanja o planu, koji je po prvobitnim najavama trebalo da se održi u maju. To dodatno otežava uključivanje javnosti – koja je ostavljena po strani i samim tim što nije ni na koji način konsultovana pre ranog javnog uvida, na kom se vrši prezentovanje već gotovih planova i projekata. Stručnjaci su i danas, kao i na nekoliko tribina održanih u proteklih nekoliko nedelja, upozorili na to da vlasti jedva da ispunjavaju zakonski minimum formalnog uključivanja građana u procese odlučivanja o urbanom razvoju.
„Građani prepoznaju da nisu dovoljno uključeni u donošenje planova koji se tiču razvoja grada ili kraja u kom žive. Čak 62.4 ljudi misli da uopšte nisu uključeni u planiranje urbanog razvoja Beograda, dok 48.8%, odnosno skoro polovina Beograda, smatra da nije dovoljno informisana na ovu temu“, navela je Čukić. Važno je naglasiti i da se kod mnogih ispitanika stavovi prema razvojnim projektima menjaju, odnosno podrška opada kada su informisani o mogućim rizicima.
Ceo tekst možete pročitati na sledećem linku: Mašina.rs.
