FELJTON / Ništa o nama bez nas: ANA ĐOKIĆ – heroina našeg doba (1)

Img Foto: CEMA - Luka K.

Nema dileme da važeći zakoni Republike Srbije deklarativno daju mogućnost svim građanima da učestvuju u političkom i javnom životu uključujući i učešće na izborima ako su punoletni i imaju poslovnu sposobnost. To važi i za osobe sa invaliditetom. Međutim, iako je logično rešenje da OSI same zastupaju svoje stavove u lokalnim i republičkim parlamentima, gotovo da se ova ''pojava'' svodi na nivo statističke greške.

Sjajna zvezda na mračnom nebu ove sumorne statistike je Ana Đokić koja je već 11 godina odbornica u užičkoj Gradskoj Skupštini.

Ana je osoba sa urođenim invaliditetom. U detinjstvu se veoma teško mirila sa svojom različitošću jer ''nije želela da prizna da ima problem''.

„Sazrevanje i odrastanje u porodici za mene i moju zdravu, mlađu sestru bilo je gotovo identično. Nisam bila u povlašćenom položaju, već su svi imali isti odnos prema nama. Prijatelji, rođaci, školski drugovi... svi su me prihvatili. Jedina razlika u odnosu na sve ostale je čas fizičkog vaspitanja koga sam bila oslobođena",  kaže Ana.                                                                                                                              Nakon završene srednje škole, 2000. godine, Ana se aktivno uključuje u rad Udruženja za dečju i cerebralnu paralizu gde kroz različite aktivnosti upoznaje slične sebi i to joj, kako kaže, u značajnoj meri menja pogled na život, ali i na samu sebe.

"Neke bitke više ne vodim sama, sada su tu oni: moji prijatelji, njihovi roditelji, aktivisti... Mnoge važne stvari radimo zajedno, postali smo vidljivi, pokrenuli mnoge akcije, uključili se u društveni život, postali svesni sebe i svojih mogućnosti... Ta 2000. godina je bila velika prekretnica za sve nas", priseća se Ana uz beskrajnu energiju i optimizam koji oko sebe širi.

"Društvo će te prihvatiti onda kada ti prihvatiš sebe. Ako neke stvari ne mogu da uradim, ne znači da je to zbog mog invaliditeta već postoje razne stvari koje me ograničavaju. Shvatila sam da nije sramota potražiti pomoć, da prihvatiš ruku koja ti pomoć pruža. Do tog prelomnog trenutka u mom životu bilo me je sramota da pitam, da se požalim, potražim pomoć. Sve se svodilo na to da li nešto mogu ili ne mogu, bez dodatnih pokušaja, bez želje da menjam. Međutim, ja sada silno želim da promenim sliku o nama i lažne stereotipe, želim da me okruženje posmatra kao ravnopravnu građanku ovog društva koja se bori, ne samo za prava osoba sa invaliditetom, već za sve građane i građanke koji zaslužuju da im se stvore uslovi za normalan život u svojoj lokalnoj zajednici'', kaže Ana koja se, vođena ovim idejama, pre 11 godina aktivno uključila u politički život grada Užica.

"U gradskom parlamentu se donose najvažnije odluke i akti vezani za funkcionisanje i rad lokalne samouprave a samim tim za život, rad i unapređenje svih OSI tako da je jako bitno da se što više OSI uključi u javni i politički život našeg grada," ističe Ana Đokić.

Ana nije aktivna samo u svom rodnom gradu već i u celoj zapadnoj Srbiji, pa se često može videti na različitim događajima u kojima zagovara veće učešće žena sa invaliditetom u javnom i političkom životu. Prema njenim rečima potrebno je, pre svega, da razvijemo bolje razumevanje  života sa invaliditetom da bi otklonili prepreke koje i dalje stoje na njihovom putu ka jednakosti.

"Prepreka je mnogo, ali zahvaljujući, pre svega, senzibilnosti ljudi mi se u većim gradovima lakše nosimo sa tim preprakama u odnosu na manje sredine. Užice, na primer, sprovodi brojne usluge socijalne zaštite, dok Požega, Arilje, Kosjerić još uvek nemaju ni osnovne usluge kao što su pomoć u kući ili personalni asistent, lični pratilac… Moramo misliti i na različitost osoba sa invaliditetom jer to podrazumeva i različitost njihovoih potreba i u skladu sa tim planirati aktivnosti u lokalnim sredinama'', ističe Ana Đokić u čijim rečima se prepoznaje već decenijsko iskustvo odbornice koja jasno prepoznaje potrebe svojih sugrađana.

Političko učešće žena sa invaliditetom zahteva i povećanje njihovih kapacitete da bi u punoj meri učestvovale u donošenju odluka. Žene tradicionalno nemaju iskustvo u bavljenju politikom i za njih je to nova oblast. S druge strane, obrasci političke kulture i vladajuća pravila (posebno unutar stranaka) su netransparenta, nedostaju procedure i jasna pravila političke borbe, što ženama otežava aktivizam, a posebno napredovanje u politici. Zbog toga je važno podržati ih, stvoriti procedure i kulturne obrasce koji će biti podržavajući za žene. S druge strane, izuzetno je važna i uloga medija koji bi trebalo da postanu značajni partneri u ovom procesu. Promovisanje osoba sa invaliditetom aktivno uključenih u javni i politički život, uspešnih u različitim oblastima života kao i njihovo direktno učešće u kreiranju medijskih sadržaja samo su neki od modela koji vode ka njihovom boljem položaju u društvu.

Nema dileme da je Ana Đokić, heroina našeg doba, najbolji primer kako se koracima od sedam milja može stremiti ka tom cilju.

 

Podkast u kome je gost Ana Đokić možete pogledati OVDE.

 

Izvor: Cemaforum.rs

 


Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka na www.cemaforum.rs