Sve manje prostora za građansko učešće u planiranju grada

Img Foto: Pixabay

Broj projekata od navodno javnog interesa u Srbiji stalno raste, dok se prostor za učešće građana i zainteresovanih strana sužava. Problemi i moguća rešenja prostornog planiranja Beograda predmet su novog istraživanja „Javnost na distanci, demokratija u krizi”.

Od početka pandemije kroz ranu fazu usvajanja prošlo je 99 planova, a 33 plana je usvojeno. Među njima su bili i važni planovi poput Prostornog plana Republike Srbije. U ovom periodu su na uvidu bili i planovi za koje je javnost pokazala veliko interesovanje, kao što su planovi za Makiško polje i Avala film.

Planiranje grada dugoročno utiče na kvalitet života ljudi. Međutim, transparentnost izrade i usvajanja planova i informisanje o njima predstavlja sve veći izazov. Upitno je koliko danas za građane ima prostora da učestvuju u procesu planiranja grada.

O problemu građanske participacije u planiranju i o mogućim rešenjima juče su u Centru za kulturnu dekontaminaciju razgovarale autorke istraživanja „Javnost na distanci, demokratija u krizi”a da problema ima potvrdio je i predstavnik Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Centar za kulturnu dekontaminaciju, Polekol i Tačka komunikacije su uz podršku ekspertske organizacije Nova planska praksa, baza za urbanistička istraživanja i razvoj planiranja, analizirali sprovođenje javnih uvida i usvajanja planova u Beogradu. Istraživanje su predstavile urbanistkinje Ana Graovac, Jasmina Đokić i Ksenija Radovanović, te Danijela Nestorović, aktivistkinja UG Kotež i Siniša Trkulja, predstavnik Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Razgovor je moderirala Ljuba Slavković, urbanistkinja.

Istraživački tim je, kako je rečeno, bio motivisan da uradi ovakvu analizu time što broj projekata od navodno javnog interesa u Srbiji stalno raste, dok se prostor za učešće građana i zainteresovanih strana sužava. U CZKD se zato juče razgovaralo o transparentnosti i dostupnosti informacija o planovima, pristupačnosti i mogućnosti učestvovanja na javnim uvidima i svrsishodnosti građanske participacije.

Kako je publici približila Ana Graovac iz Nove planske prakse, neposredna namera istraživačkog tima je bila da utvrdi da li su pandemija i mere koje su zbog pandemije proglašavane uticale na tri osnovne proceduralne faze u izradi planova: rani javni uvid, javni uvid i javnu sednicu. Istraživanje je zato obuhvatilo period od sredine marta 2020. do sredine marta 2021. godine, a rađeno je na osnovu javno dostupnih podataka sa sajta javne uprave. Ono sadrži uporedni prikaz intenziteta pandemije i intenziteta održavanja javnih uvida u planove.

Po rečima Jasmine Đokić iz Nove planske prakse, u analiziranom periodu kroz ranu fazu usvajanja prošlo je 99 planova, a 33 plana je usvojeno. Među njima su bili i važni planovi poput Prostornog plana Republike Srbije. U ovom periodu su na nekim fazama uvida bili i planovi za koje je javnost pokazala veliko interesovanje, poput planova za Makiško polje i Avala film, koje su istraživačice analizirale i detaljnije.

Komentarišući transparentnost i dostupnost informacija o planovima, Đokić je iznela da je jedan od osnovnih problema to što obaveštenja da su neki rani javni uvid, javni uvid ili sednica uopšte zakazani nisu dovoljno očigledna. One se objavljuju na sajtu grada, ali na krajnje nesistematičan način.

„Treba vam velika upornost i posvećenost da biste mogli da nađete sve podatke o jednom planu”, smatra Đokić. Ona je navela da ni informacije o rezultatima rada i zaključcima sednica gradske skupštine nisu dostupni, iako planovi imaju težinu i značaj zakonskih dokumenata, zbog čega bi morali da budu javnosti na dohvat ruke.

Javnost je zakinuta i za rezultate rada komisije za planove. Primera radi, nemoguće je saznati kako broj i sadržaj primedbi koje su o nekom planu podneli građani, tako i odgovore koje su na njih dale institucije. Umesto na sajtu gradske uprave, o tome se možemo informisati samo putem medija.

Đokić je ocenila da je proces informisanja o toku usvajanja planskih dokumenata jednosmeran: „Građanin može da postavi pitanje, ali ne zna koji je stav drugih građana i javnosti o toj temi”, jer mu je dozvoljeno da diskutuje samo o uskoj sferi pitanja koje je sam postavio.

Barem jedan ohrabrujući moment u takvom haosu je što materijal koji je vezan za prezentaciju planova ostaje na sajtu, a posebno je dobro uređen na sajtu Urbanističkog zavoda, koji je i obrađivač najvećeg dela planova. Sajt grada, ipak, suštinski nije uspeo da se pozicionira kao servis koji bi bio u stanju da odreaguje na potrebe javnosti za pravovremenim obaveštavanjem. Graovac je naglasila da je na osnovu zvaničnih informacija, sve u svemu, nemoguće saznati odgovore na neka ključna pitanja. Kada je, na primer,u pitanju izgradnja u Makišu nemoguće je saznati zašto je došlo do pomeranja granica vodoizvorišta, zašto je ceo plan predstavljen u svetlu izgradnje metroa, da li su i ranije trase metroa bile na tim mestima, zašto se grad širi na tu neizgrađenu površinu, i slično.

Slučajevi Avala filma i Makiškog polja su paradigmatski primeri za navedene probleme, smatraju istraživačice.

Za uvid saznajemo kada dođu bageri

Danijela Nestorović iz UG Kotež se složila sa ocenama istraživačica, navodeći iskustva aktivista za zaštitu bare Reva:

„Što se tiče bare Reva, mi građani leve obale Dunava smo za javni uvid saznali tako što su prvo krenuli da se izvode radovi, nakon čega smo mi upornom pretragom utvrdili da se javni uvid održava — i to petnaestog novembra. U pitanju je bio kritični period kada je građanima bilo onemogućeno da učestvuju u javnoj raspravi i da svoje primedbe obrazlože. ”

Nestorović je konstatovala da na podnesene primedbe građani nikada nisu dobili zvanični odgovor, čak ni onaj uopšteni, da se primedba odbija:

„Mi ne znamo ni šta se desilo sa našim primedbama. Grad Beograd je obustavio izvođenje radova, ali šut i dalje tamo stoji.”

Nestorović je podsetila publiku na niz institucionalnih mera za kojima su građani posegli, uključujuči apele slate gradskoj upravi i Ministarstvu za zaštitu životne sredine, inicijative, urgencije i zahteve koje su podnosili različitim instancama, pre nego što su na kraju na terenu blokirali mašine koje su dovozile đubre i tek tako naterali vlasti da se pozabave problematikom zatrpavanja bare Reva.

Ceo tekst možete pročitati na linku: Mašina.rs

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka na www.cemaforum.rs