Foto: Pixabay
Ljudi koji imaju mentalno stimulativne poslove imaju manji rizik od demencije u kasnijim godinama od onih koji takve poslove nemaju, pokazalo je istraživanje.
Naučnici su pogledali više od 100.000 učesnika u studijama iz Velike Britanije, Evrope i SAD. Studija je razmatrala niz zanimanja, od državnih službenika do zaposlenih u javnom sektoru i radnika u šumarstvu, piše The Guardian.
Oni su predložili moguće objašnjenje za zaključak ove velike studije da je kognitivna stimulacija povezana sa nižim nivoima nekih proteina koji mogu da inhibiraju određene procese u mozgu.
Kognitivna stimulacija na poslu merena je na početku studije, a uključeni su praćeni u proseku 17 godina kako bi se utvrdilo da li su razvili demenciju.
Istraživači su rekli da kognitivno stimulišući poslovi uključuju zahtevne zadatke i veliku slobodu odlučivanja o poslu, dok su zanimanja koja se smatraju nestimulativnim ona sa niskim zahtevima i nedostatkom kontrole posla.
Rekli su da, budući da se takvo izlaganje kognitivnoj stimulaciji na poslu može odvijati decenijama i dodati desetine hiljada sati, to traje „znatno duže“ od kognitivnih intervencija ili kognitivno stimulativnih hobija.
Utvrdili su da je učestalost demencije 4,8 na 10.000 osoba u grupi sa visokom stimulacijom, i 7,3 u grupi sa niskom stimulacijom, uzimajući u faktore poput starosti, pola, obrazovanja i načina života.
Glavni autor, prof. Mika Kivimaki, sa Instituta za epidemiologiju i zdravstvenu zaštitu Univerziteta u Londonu, rekao je da su “nivoi demencije u 80. godini, viđeni kod ljudi koji su imali visok nivo mentalne stimulacije, a primećeni su u 78.3 godini kod onih koji su imali nisku mentalnu stimulaciju“.
Ovo samo ukazuje na to da je prosečno odlaganje početka bolesti oko godinu i po dana, ali verovatno postoje značajne razlike u efektima, od osobe do osobe.
Dr Sara Imarisio, šef istraživanja u “Alzheimer’s Research UK”, rekla je da „ova velika studija dodaje niz dokaza koji ukazuju na to da je mentalna aktivnost važna za smanjenje rizika od demencije”.
„Prethodna istraživanja ukazivala su na to da održavanje mozga aktivnim može da pomogne u izgradnji kognitivne rezerve, vrsti otpornosti koja pomaže mozgu da lakše „poveže“svoje veze i nastavi da radi duže kada se jave bolesti poput Alchajmerove bolesti.
„Ovo novo istraživanje je takođe identifikovalo proteine u krvnoj plazmi ljudi koji bi mogli da budu povezani sa ovim procesom, a dalja istraživanja trebalo bi detaljnije da istraže ovaj nalaz“, dodaje dr Imarisio.
Ona je takođe dodala da „nisu svi u mogućnosti da izaberu vrstu posla kojom bi se bavili, ali ovakve studije ističu važnost pronalaženja aktivnosti koje mogu da pomognu da mozak ostane aktivan, bilo da se radi o poslu ili hobiju.
