Nova ekonomija dosije: "Koliko nas je koštala online škola"

Img Foto: Pixabay

Niko ni da pomisli nije mogao da će se škola preseliti u online prostor, a samim tim u naše kuhinje, spavaće sobe. Tek je neprijatno iznenađenje bila visina troškova za uvođenje online nastave, kako za roditelje, tako i za nastavnike koji su to platili iz svog džepa. Nova ekonomija je krajem januara ove godine sprovela anketu, a rezultati pokazuju da je skoro 60 procenata roditelja i nastavnika moralo da dokupi dodatnu opremu da bi se nastava odvijala nesmetano. Četvrtina je morala da izdvoji do 500 evra za online nastavu tokom karantina.

Nova ekonomija istražila je i koliko je država platila online školu. Za razliku od roditelja i nastavnika, država se oslanjala na privatne donatore i nevladine organizacije. 

I pored toga što se nekim problemima nazirao kraj, usledili su drugi, manje finansijski, a više organizacioni. I nastavnici i đaci, zbog loše organizacije, morali su po ceo dan da budu ispred računara. Zatvaranje škola, a potom i drugačija organizacija nastave zbog pandemije  u većoj meri je "pogodilo" decu iz osetljivih grupa nego njihove vršnjake iz opšte populacije.

Kada je došlo vreme da se sumiraju prvi utisci iz online škole, i nastavnici i roditelji imali su šta da kažu, a svi su shvatili da su se, pored načina učenja, promenili i izgovori učenika. Nastavnici su potom organizaciju online nastave u pandemiji ocenili mršavom dvojkom.

Do aprila ove godine, posle godinu dana od početka pandemije, problemi su ostali isti. Kuhinje su i dalje bile učionice, falilo je svega. Mršavu dvojku dobili i ministar i direktori škola. 

Najveći broj nastavnika u Srbiji koristilo je svoju opremu za online nastavu, a internet priključak plaćali su iz svog džepa iako je neophodan za održavanje časova.

A onda novi šok. Prosvetni radnici bili su saglasni da su zbog povećanog obima posla u pandemijskim uslovima zaslužili veće plate. Država, međutim, njihovo angažovanje prepoznala je tek kroz sektorsku povišicu, koja za tekuću budžetsku godinu kumulativno iznosi skromnih pet odsto.

Na sve to, paralelno su nastavnici upozoravali da đaci treba da se uozbilje bez obzira što uče od kuće i da online nastava nije Instagram.

Kuhinje, hodnici, improvizovane učionice, pa još ako su i roditelji prosvetni radnici, cela kuća je škola. Međutim, bilo je i kašnjenja na časove zbog koze koja je pregrizla kabl ili odgovaranje iz parka, sa klupe. 

Nagomilane obaveze iz online škole, morale su kad-tad da uključe i roditelje u izradu domaćih zadataka. A onda su nastupili novi problemi - kako pomiriti šefa i online školu. Muke samohranih roditelja bile su duplo veće. Roditelji pucaju pod pritiskom, između loše organizovane škole i posla koji trpi. 

Usledilo je još jedno istraživanje Nove ekonomije koje je pokazalo da skoro 80 odsto roditelja i nastavnika smatra da onlajn nastava nije bila primerena učenicima sa smetnjama u razvoju.

U junu su ogoljeni svi problemi u radu specijalnih škola. Da nije bilo roditelja, nastavnici ne bi mogli da sprovedu nastavu na daljinu, pisali smo u mesečnom izdanju.

I država je bila svesna da su TV časovi bili nepodesni za decu sa smetnjama u razvoju. Ali, nikom ništa. A onda je umesto zvona zazvonio alarm u Ministarstvu prosvete nakon zabrinjavajućih rezultata o deci sa smetnjama u razvoju koje je Nova ekonomija objavila.

A onda je došlo do toga da cena online časova mora da se revidira jer je stigao, za roditelje, novi trošak - izrada domaćih zadataka.

Za ekspanziju privatnih časova nije kriva korona, ali smo dobili novi trend – onlajn privatne časove. Preko 50 roditelja reklo je da su se njihova deca oslanjala na privatne časove. 

Autor: Nova ekonomija

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka na www.cemaforum.rs