Građani biraju kvalitet ispred cene

Img Foto: Pixabay

Svaki drugi građanin Srbije priznaje da ne zna gotovo ništa o javnim nabavkama, ali bi više od 80 odsto pristalo da se izgradi manje kilometara puteva, ukoliko bi bili kvalitetniji ili nabavi manje vozila javnog prevoza, ako manje zagađuju životnu sredinu.

Čak četiri petine ponuđača smatra da najniža cena ne treba da bude ključni kriterijum, već kvalitet izabranih proizvoda, radova i usluga a svaki četvrti među njima nema poverenje da su postupci pošteni. Gotovo polovina i ne ispunjava uslove koje su propisali naručioci pa većina njih u poslednje tri godine nije učestvovala ni u jenom postupku.

Motiv da se aktiviraju bio bi bolja kontrola, transparentnost i primena drugih kriterijuma osim cene.

U boljoj poziciji nisu ni naručioci koji tvrde da kriterijum kvaliteta ne koriste češće, jer nemaju model na osnovu kojeg bi postavili nabavku.

Oni smatraju i da su takve nabavke rizičnije ali i da nisu dovoljno obučeni da ih organizuju.

To je deo rezultata iz istraživanja stavova o javnim nabavkama koje je sproveo NALED, uz podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (Sida), čiji će rezultati biti predstavljeni tokom jula u okviru kampanje “Mesec javnih nabavki”.

Kampanju pokreću NALED i udruženje „Ponuđači Srbije“ povodom godinu dana od primene novog Zakona i e-Portala za javne nabavke.

Tokom kampanje, koju je podržala i Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) u okviru projekta „Javno-privatni dijalog za razvoj“, svi ponuđači, naručioci i stručna javnost pozvani su da putem sajta jpd.rs ukažu na probleme, izazove i moguća rešenja za transparentnije i fer postupke nabavki. Prema rečima Ane Ilić, direktorke za dobru upravu u NALED-u, institucije i javna preduzeća na nabavke godišnje potroše 440,5 milijardi dinara ili 3,7 milijardi evra a novac poreskih obveznika trebalobi da se troši na najboljemoguće proizvode i usluge. Međutim, u 90 odsto slučajeva jedini kriterijum za izbor ponude je cena dok se kvaluitet ne pominje.

– Cilj koji zagovaramo jeste i bolja kontrola sprovođenja ugovora, da li je naknadno menjana vrednost nabavke i da li su nabavljeni proizvodi ili izvedeni radovi u skladu sa ponuđenim. Krajnji cilj je jačanje poverenja u sistem i konkurenciju u postupcima koja je kod nas jedna od najnižih u Evropi, sa samo 2,5 ponuđača po tenderu, odnosno čak 55 odsto nabavki sa samo jednom ponudom. Želimo da do 2023. kriterijum ekonomski najpovoljnije ponude bude zastupljen bar u 30 odsto postupaka, a da prosečan broj ponuđača podignemo na 3,5 – kaže Ilić.

Novim Zakonom o javnim nabavkama predviđeno je da se svi postupci od sredine prošle godine sprovode isključivo elektronski preko novog Portala javnih nabavki. Novim regulatornim okvirom zadovoljno je 62 odsto ponuđača i čak 97 odsto naručilaca, a većinom su zadovoljni i kvalitetom portala.

– Dve trećine ponuđača zna da se nabavke sada sprovode onlajn, a čak 90 odsto smatra da je portal doprineo unapređenju efikasnosti javnih nabavki. Ipak, žele dalje unapređenje transparentnosti i pojednostavljenje procedura kako bi u većoj meri učestvovali u postupcima. U prvih šest meseci primene novog zakona, 70 odsto tendera je obustavljeno, jer nije bilo ponuda. Pored izgradnje poverenja u sistem nabavki, kroz ovaj projekat želimo da radimo na daljim unapređenjima funkcionalnosti portala i da olakšamo učešće posebno malim i srednjim preduzećima – ističe Jasmina Marković, predsednica udruženja „Ponuđači Srbije“.

Tokom Meseca javnih nabavki biće održani okrugli stolovi sa ponuđačima i naručiocima, kao i okrugli sto o tzv. zelenim nabavkama na kojima će biti detaljno predstavljeni rezultati istraživanja i inicijative za dalje jačanje kapaciteta svih učesnika u postupcima za primenu propisa, veće učešće ekoloških i socijalno-inkluzivnih nabavki, kao i unapređenje kontrole i zaštite prava ponuđača.

Najviše tendera raspisuje EPS

Najveći naručioci su republička javna preduzeća (128 milijardi dinara), zdravstvene i socijalne ustanove (90 milijardi), lokalne samouprave (67 milijardi), lokalna javna preduzeća (65 milijardi) i organi državne uprave (63 milijarde). Tako su nabavke EPS-a u 2019. godini iznosile 58 milijardi dinara, EPS distribucije 17,3 milijarde a Klinički centar Srbije 14,7 milijardi. Uproseku na javne pozive javlja se 2,5 ponuđača dokje pre 15 godina na tenderima u proseku učestvovalo 8,5 ponuda. Udeo javnih nabavki u BDP-u Srbije iznosi nešto iznad osam odsto, u Švajcarskoj je to 25 procenata, Holandiji 20 a u Švedskoj 16,5 odsto.

Autor: Danas


Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka na www.cemaforum.rs