Novi magazin: Demografska budućnost Srbije neizvesna

Img Foto: Pixabay

Demograf Goran Penev izjavio je da je demografska budućnost Srbije neizvesna, kako u pogledu kretanja morataliteta i fertiliteta stanovništva, tako i u pogledu intenziteta i smera migracionih kretanja.

Penev je u intervjuu za nedeljnik Novi magazin kazao da je izvesno da će u Srbiju sve više dolaziti da žive i rade migranti iz Azije, Afrike i Latinske Amerike.

On očekuje da će se narednih decenija promeniti i nacionalna struktura stanovništva Srbije.

„Rezultati najnovijih demografskih projekcija upućuju da se u narednih nekoliko decenija može očekivati nastavak smanjenja stanovništva Srbije i njegovo još intenzivnije starenje. Tako bi 2061. godine broj stanovnika bio znatno manji nego 2021. U zavisnosti od usvojene pretpostavke o kretanju fertiliteta (broj rođenih na jednu ženu staru 15 do 49 godina – prim.a.), broj stanovnika bi se kretao od pet miliona, ako bi fertilitet bio 1,3 deteta po ženi, do 6,2 miliona, ako bi plodnost bila 2,1 dete po ženi, što je u ovom trenutku gotovo neverovatno za poverovati“, rekao je demograf.

Dodao je da će udeo starijih od 65 godina u populaciji iznositi 27,3–34 odsto, dok bi udeo mlađih od 15 godina pao na svega 10,5–17,5 odsto.

„Sada, mladih do 14 godina starosti ima 980.332, što je 14,3 odsto ukupnog stanovništva, dok je starijih od 65 godina čak 1.460.603, što čini 21,3 odsto populacije. Pre 30 godina, mladih do 14 godina je bilo 1.449.913 ili 19,4 odsto, a starijih od 65 godina 892.977, odnosno 11,9 odsto stanovništva“, naveo je Penev.

Istakao je da je u poslednjih 10 godina Srbiju napustilo oko 300.000 ljudi, dok se 150.000 doselilo.

„Pretpostavlja se da će do 2030. godine doći do usporavanja odlazaka iz Srbije i da će posle toga ona postati zemlja doseljavanja. Očekuje se da će Srbija već za desetak godina postati privlačna za migrante iz azijskih i afričkih zemalja, kao i za migrante iz Latinske Amerike“, kazao je demograf za Novi magazin.

Penev je naveo da je u prvih pet meseci ove godine negativni prirodni priraštaj iznosio 33.000 više umrlih nego rođenih i da nas je svakiog dana za 219 manje.

„Ako bi se taj trend nastavio i u narednim mesecima, na kraju godine bi nas, samo po tom osnovu, bilo za 80.000 manje. Međutim, pandemija kovida-19 još uvek traje i stalno nas plaše novim ‘opasnim’ sojevima korona virusa. Ako posledice pandemije budu gore nego u prethodnom periodu, onda bi negativan prirodni priraštaj mogao bio još veći“, objasnio je Penev.

Na pitanje šta bi država trebalo da preduzme kako bi se povećao natalitet, Penev je kazao da je potrebno da mladi bračni parovi mogu da dobiju povoljne kredite za kupovinu stana, da žena bude zaštićena na radnom mestu, a ne tretirana kao radna snaga druge kategorije, i da deca budu zbrinuta ne samo finansijsku.

„Kao što je za mlade bitno poverenje u partnera, tako je vrlo važno i da imaju poverenje u državu. Ako država neće, ne može ili ne zna da pomogne, bar ne treba da im zagorčava život“, kazao je demograf Goran Penev.

Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbija je početkom ove, 2021. godine, imala 6.871.547 stanovnika, što je u odnosu na 2011. godinu manje za 382.422.

Izvor: Beta/N1


Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka na www.cemaforum.rs