NSZ: Za mere aktivne politike zapošljavanja 5,75 milijardi dinara

Img Foto: RTS printscreen

Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) rezervisala je u 2021. budžet od 5,75 milijardi dinara za javne pozive u vezi sa merama aktivne politike zapošljavanja, a direktor NSZ Zoran Martinović kaže da se ove godine očekuje i više od 100 različitih poziva u saradnji sa lokalnim samoupravama u Srbiji u realizaciji mera.

Zoran Martinović je za Tanjug rekao da je NSZ već početkom aprila raspisala 13 javnih poziva, a da se očekuje da će lokalne samouprave učestvovati sa dodatnih 800 ili 900 miliona dinara, što je bila praksa i iz prethodnih godina, a što će dodatno uvećati budžet i obuhvat lica.

Pozvao je lokalne samouprave da do 5. maja podnesu svoje zahteve za udruživanje sa NSZ kako bi mogli da se finansiraju i njihovi lokalni akcioni planovi za zapošljavanje i naveo da je svake godine više od 100 lokalnih samouprava konkurisalo, kao i da i ove godine očekuje veliko interesovanje.

Očekuje se, kaže, da će se se zahvaljući ovim sredstvima u programe uključiti najmanje 18.000 lica, od čega će više od 2.000 biti osobe sa invaliditetom.

"To je neka preliminarna brojka imajući u vidu da smo prošle godine uključili oko 26.500 lica upravo zahvaljući sredstvima koja izdvaja pokrajina Vojvodina i gradovi i opštine i to onda svakako bude mnogo više od onog početnog plana", rekao je Martinović.

Objasnio je da svaki sporazum sa lokalnim samoupravama zahteva novi javni poziv i napomenuo da je ovo je dobra prilika da svi nezaposleni i poslodavci prate sajt NSZ i one javne pozive koji im omogućavaju subvencije.

"Već smo sa nekoliko lokalnih samouprava i sa pokrajinom Vojvodinom potpisali sporazume koji omogućavaju da oni sami izdvoje sredstva, a da NSZ pruža tehničku podršku", kaže Martinović.

Naveo je da se dosadašnjih 13 javnih poziva NSZ odnose na subvencije poslodavcima i nezaposlenima, uglavnom poslodavcima iz privatnog sektora, da je jedan deo rezervisan i za javni sektor, a jedan deo za nezaposlene koji žele da započnu sopstveni biznis.

"Generalno posmatrano najveći korisnici ovih naših sredstava su poslodavci, a krajnju korist imaće i nezaposlena lica, jer poslodavci moraju da zapošljavaju one kategorije lica koje smo definisali kao teže zapošljive kategorije", naveo je Martinović.

Te kategorije su, kaže, definisane Nacionalnim akcionim plana zapošljavanja i one su godinama gotovo nepromenljive.

Kako je precizirao, one uključuju mlade do 30 godina, pogotovo one bez kvalifikacija ili sa niskim kvalifikacijama, tehnološke viškove, starije od 50 godina, Rome, osobe sa invaliditetom, kao i dugoročno nezaposlena lica koja se nalaze na evidenciji NSZ.

"Imamo i posebne kategorije kao što su lica koja se nalaze u domskog smeštaju ili hraniteljskim porodicima, ili žrtve porodičnog nasilja. Zbog toga je važno da poslodavci vode računa o tome koja lica angažuju, da li su ona u krugu tih teže zapošljivih kategorija kako bi mogli da koriste subvencije", rekao je direktor NSZ.

Martinović kaže da je NSZ prošle godine za javne pozive imala nešto manji budžet, a da je ove godine uvećan za oko dve milijarde dinara zahvaljući Programu "Moja prva plata" u koji je uključeno 8.300 lica koja dobijaju mesečne isplate.

"Možemo reći da ipak idemo jednom uzlaznom linijom kada je u pitanju odnos države prema podsticajima i subvencijama koje se plasiraju preko NSZ", navodi Martinović.

Izvor: RTS

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka na www.cemaforum.rs