Foto: Pixabay

U poslednje tri godine nestalo je više od osamnaest hiljada izbegličke dece koja su se domogla Evrope, pokazuje novo istraživanje. Državne institucije nemaju pojma gde su deca, ali su verovatno u velikoj opasnosti.

Policijska kontrola na granici Nemačke i Poljske. Zaustavljen je automobil – vozač je Poljak, četvoro putnika su Vijetnamci bez isprava. Među njima je i devojčica od petnaest godina. Kako je maloletna, a niko od saputnika joj nije rod, devojčica završava u jednom državnom smeštaju za decu u nemačkoj pokrajini Brandenburg, piše Dojče vele (DW).

Za taj slučaj su reporteri javnog servisa rbb doznali iz dokumentacije berlinskog Državnog tužilaštva. Jer devojčica je nestala nedugo pošto je smeštena u dom. Jedan od zaposlenih u domu prijavio je nestanak, i to je bilo to. Vijetnamska devojčica je postala broj u statistici.

Koliko ima dece sa sličnom sudbinom? To sada otkriva analiza novinarske grupe „Lost in Europe“ („Izgubljeni u Evropi“) u kojoj sarađuju reporteri londonskog Gardijana, holandskog servisa VPRO, nemačkog rbb i drugi. Prema istraživanju, od 2018. do 2020. su u Evropi nestala 18.292 deteta koja su stigla kao „maloletne izbeglice bez pratnje“ i za koju su bile nadležne institucije evropskih država.

Ali, moguće je da je i više dece nestalo jer pojedine države vode manjkavu statistiku. Recimo, Francuska, Danska i Rumunija ne prikupljaju ove podatke. Bugarska ne pravi razliku između maloletnika koji dođu sa starateljima i onih koji dođu sami.

Evropska komisija zna za ove probleme. Ilva Johanson, komesarka za unutrašnje poslove, kaže da je Brisel već pozivao članice EU da „moraju da preduzmu više protiv nestanaka izbegle dece, između ostalog boljim prikupljanjem podataka“.

Verena Kek iz međunarodne organizacije za dečija prava ECPAT veruje da je pravi broj dece kojima se u Evropi gubi trag zapravo mnogo viši. Kritikuje što se EU ne bavi ovim problemom zajednički, niti postoji centralni registar nestalih. „Za decu i omladinu ovo može da ima fatalne posledice jer mogu dopasti u situaciju u kojoj su izrabljivani. A ako niko ne zna da su nestali, niko ih i ne traži.“

Vijetnamska devojčica sa početka priče nađena je posle nekoliko meseci – slučajno. Policija ju je pronašla tokom racije u jednom stanu u Berlinu. Dete je živelo sa vijetnamskim parom koji je ilegalno prodavao drogu i cigarete. Ispostavilo se da je devojčica bila primorana da radi u studiju za manikir za trista evra mesečno, da prodaje cigarete i isporučuje narkotike.

U Nemačkoj je u poslednje tri godine prijavljeno 7.806 ovakvih nestanaka, ali se deca uglavnom ponovo pronađu. Međutim, 724 njih nikada nije otkriveno. Najčešće nestaju deca poreklom iz Avganistana, zatim iz Maroka i Alžira.

Pa i ovde je statistika upitna. Savezni ured za kriminalistiku (BKA) koji je zadužen za registar nestalih priznaje da je to kod izbegličke dece veoma teško jer nemaju papire. Neki bivaju registrovani više puta kao nestali, neki budu sasvim izostavljeni.

To je skandal, grmi Holger Hofman iz organizacije Nemačka pomoć deci. „Koliko znamo, nema pouzdanih podataka, čak ni približno. Takve rupe u znanju širom otvaraju vrata kriminalnim mrežama.“

Izvor: DW/N1