Foto: Pixabay

Predlog nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti je završen i poslat ministarstvima na pregled, a u parlamentu bi se mogao naći već u maju ove godine.

Novine u ovom zakonu se načelno odnose na oštrije sankcije kojima se naglašavaju obaveze prema već postojećim odredbama, a ono što prvi put zakon uspostavlja kao obavezu jeste upotreba rodno osetljivog jezika u službenoj komunikaciji.

– Do sada smo imali samo mišljenja ili preporuke pojedinih tela poput Zaštitnika građana, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Koordinacionog tela. Prvi put se sada rodno senzitivni jezik propisuje zakonom, a obaveza se odnosi na državne i obrazovne institucije, kao i na medije – kaže za Danas Zorica Mršević, naučna savetnica Instituta društvenih nauka, koja je učestvovala u izradi teksta zakona.

Ona ističe da se rodno osetljiv jezik ne odnosi samo na upotrebu gramatičkog ženskog roda, nego i na druga jezička sredstva kojima se promoviše ravnopravnost žena i muškaraca.

Kako se navodi u tekstu nacrta, rodno osetljiv jezik je i „sredstvo kojim se utiče na svest onih koji se tim jezikom služe u pravcu ostvarivanja ravnopravnosti, uključujući promene mišljenja, stavova i ponašanja u okviru jezika kojim se služe u ličnom i profesionalnom životu“.

Zakon jasno definiše pol kao „biološku karakteristiku na osnovu koje se ljudi dele na žene i muškarce“, i rod kao „društveno određene uloge, ponašanja, aktivnosti i atribute, koje određeno društvo smatra prikladnim za žene i muškarce“.

Ovim zakonom, kaže Mršević, ne zalazi se u biološke razlike, već rodne, zbog čega se i zove Zakon o rodnoj ravnopravnosti. Iako nam je rod kao društvena kategorija odavno poznat, ovo je novina u našem zakonodavstvu.

– Prosto se interveniše u društvene odnose, šta su poželjne uloge, šta je poželjan izgled, šta su odnosi na radu, u obrazovanju, sportu, dakle rodni odnosi koji se egalizuju – navodi Mršević.

Još jedna novina koju pominje naša sagovornica odnosi se na uspostavljanje sistema mehanizama za rodnu ravnopravnost. Kako objašnjava, svaki put kad se posle izbora donosi zakon o ministarstvima nije sigurno da li će taj zakon da predvidi i poslove rodne ravnopravnosti u okviru nekog tela. Sada to neće više zavisiti od zakona, jer je predviđen mehanizam za rodnu ravnopravnost na svim nivoima vlasti.

Zakon obuhvata i problem rodno zasnovanog nasilja, zatim marginalizovane grupe, sektor socijalne i zdravstvene zaštite, obrazovanje i sredstva javnog informisanja, kao i tržište rada. Poslodavci i u privatnom i u državnom sektoru, recimo, imaće obavezu da svojim zaposlenima obezbede stručno usavršavanje, uz uvažavanje njihovih porodičnih obaveza, ali i da ih obaveštava „najmanje jednom godišnje“ o položaju zaposlenih žena i muškaraca i njihovoj zastupljenosti na različitim nivoima organizacije, i informišu o zaradama zaposlenih iskazanih prema polu.

Autor: Danas