Foto: Pixabay

Uprkos negativnim demografskim trendovima u Srbiji i sve manjem broju studenata, konkurencija u visokoškolskom obrazovanju u Srbiji raste. Konkurencija se sastoji od državnih univerziteta, privatnih i inostranih.

Prema izveštajima Republičkog zavoda za statistiku procenjuje se da oko 12 odsto studenata u Srbiji studira na privatnim visokoškolskim institucijama, što je u suprotnosti sa opštim verovanjem da puno studenata studira privatne univerzitete.

Uprkos tome, mnogi državni fakulteti ne uspevaju da popune budžetska mesta, a samofinansirajuća mesta od kojih fakulteti žive retko budu popunjena, osim na najpopularnijim fakultetima.

Profesori Univerziteta u Beogradu sa fakulteta prirodnih nauka komentarišu da sada njihove studije završavaju oni koji ranije nisu mogli ni da ga ih upišu. U sličnoj situaciji je i Filološki fakultet u Beogradu, koji ne uspeva da popuni budžetska mesta čak ni na katedrama za srpski i nemački jezik.

Dodatna konkurencija dolazi i sa inostranih univerziteta, jer se nekoliko hiljada studenata iz Srbije svake godine odluči da svoje akademsko obrazovanje nastavi u Evropi ili Americi.

Francuska i Austrija neguju viševekovnu tradiciju školovanja stranih studenata, ali poslednjih godina skoro sve zemlje Evrope pokušavaju da privuku strane studente, od Norveške do Kipra.

Ako pogledamo naše okruženje, sa problemom manjka studenata susrele su se i Italija, Mađarska i Slovenija. Sve tri zemlje već celu deceniju aktivno se reklamiraju putem sajmova, interneta i agenata, te upisuju studente iz Evrope, Afrike i Azije. Jedna od zemalja na koju su fokusirani je i Srbija, te naši studenti rado biraju neku od ove tri zemlje za svoje studije.

Jedan od razloga zašto studenti rado biraju ove zemlje je i cena školarine. Studije “na budžetu” na državnim univerzitetima u Srbiji su besplatne, ali su takođe besplatne i u Sloveniji, što je dovelo do velikog interesovanja za ovu državu, gde su troškovi života često niži nego u Beogradu.

Drugi razlozi su blizina, kulturne sličnosti i percepcija da je u Evropskoj uniji lakše dobiti dobro plaćen posao, ili bolja startna pozicija u Srbiji sa stranom diplomom u džepu.

Osim Slovenije, studije su besplatne i u Skandinaviji, ako student ima EU pasoš, a u Holandiji će umesto 15 hiljada evra evropski građanin platiti jednu ili dve hiljade evra po godini.

Dok je na srpskim univerzitetima pravilo da se stranim studentima napravi dva ili tri puta veća školarina od standardne, u Italiji je upravo suprotno. Italija već dvadeset godina ima politiku privlačenja studenata sa Balkana stipendijama i studijama na engleskom jeziku.

Trendovi pokazuju da će broj studenata koji će odlaziti na studije u inostranstvu rasti i da će sve veći broj budžetskih mesta u Srbiji ostajati nepopunjen. Možda je vreme i za Srbiju da se aktivnije okrene ka studentima iz Azije i Afrike, koji su još u vreme Jugoslavije studirali ovde.

Izvor: Danas/Cemaforum