Foto: Pixabay
Osobama sa Daunovim sindromom život bi bio značajno lakši ukoliko bi im se odmah po rođenju priznalo 100 odsto telesnog oštećenja koje nakon toga ne bi morali svake dve godine ponovo da dokazuju. Zbog toga je Branislava Dedić pokrenula onlajn peticiju sa ovim zahtevom, koja trenutno ima više od 3.000 potpisa, a koju možete potpisati na sledećem linku.
Branislava Dedić je majka dečaka sa Daunovim sindromom. Već skoro 18 godina, koliko će njen sin ove godine napuniti, vodi bitku sa državom zbog toga što komisije ne žele da mu priznaju 100 odsto telesnog oštećenja već samo 70.
Iako za nekoga ovih 30 procenata ne znači mnogo, Dedić zbog ove razlike prima 10.000 dinara mesečno naknade za tuđu negu i pomoć umesto 30.000 koliko dobijaju oni roditelji čijoj deci je priznato 100 odsto telesnog oštećenja.
„Jednostavno, sve je stvar matematike i ova vlast na najugroženijima štedi“, kaže Dedić za Novu ekonomiju.
Država se, kako ona objašnjava, pravda time što zakon određuje da se osobama koje mogu same da se oblače, hrane i slično, ne može priznati potpuno telesno oštećenje. Međutim, Dedić objašnjava da ovo nema smisla, jer osobe sa Daunovim sindromom koje i mogu da obavljaju ove najosnovnije potrebe, opet zahtevaju stalnu pažnju. Ona zbog toga i ne može da radi, već je 24 sata uz sina.
„On može da se obuče, ali kako je obučeno, naopačke... Ne može sam da jede jer stavlja puno hrane u usta, pa počne da se davi.. Zato kažem, svejedno je da li neko treba da bude uz njega da bi ga gledao da nešto ne uradi ili da radi umesto njega. To je velika greška i apsurd koji je napravljen u tim zakonima.“
Dedić dodaje da peticijom želi da se izbori i da jednom priznato oštećenje bude doživotno. Sada je situacija takva da roditelji moraju svake dve godine da sa decom idu pred komisije gde bi se njihovo stanje ponovo procenjivalo, a samim tim i priznavale određene pomoći na koje imaju prava.
„Tim priznavanjem bi bilo olakšano i roditeljima i deci, da ne odlaze na dve godine, jer stanje osobe sa Daunovim sindromom se ne menja. Znači, sve što je urođeno to je tako,“ kaže Dedić.
Ipak, iako bi uspešnost peticije bila značajno olakšanje za sve osobe sa Daunovim sindromom, Dedić objašnjava da često ne dobija podršku drugih roditelja, jer su, kako kaže „potcenjeni i potčinjeni ovom sistemu“.
„Oni idu i piju kafu sa ljudima na vlasti koji mogu da im dobiju sto odsto. Oni su zaplašeni i čak od njih u malom broju dobijam i podršku za ovo što radim, iako se tiče i njihovog deteta. Oni su zaplašeni da će izgubiti i to malo što dobijaju.“
Branislava Dedić kaže da zemlje u regionu već imaju usvojeno priznavanje sto odsto telesnog oštećenja odmah po rođenju i da bi takvu praksu trebalo da preuzme i Srbija. Umesto toga, dodaje kako je trenutno potrebno obići 7-8 mesta da bi se ostvarilo pravo na naknadu za tuđu negu i pomoć.
Autor: Nova ekonomija
