Debata: Operacije u drugom planu, skrining malignih bolesti smanjen za 70 odsto

Profesor Medicinskog fakulteta u Nišu Dušan Milisavljević izjavio je na onlajn debati "Dostupnost zdravstvene zaštite, prevencija i lečenje drugih bolesti u doba pandemije COVID-19" da su sve benigne operacije stavljene u drugi plan. Istraživačica Fondacije Centra za demokratiju Sarita Bradaš ukazala je da je skrining malignih bolesti manji za 70 do 90 odsto zbog pandemije, da je veoma smanjen skrining i za dijabetes i depresiju, a da je su pregledi za nezarazne hronične bolesti manje za 70 odsto.

Milisavljević je naveo operacije iz svoje struke – otorinolaringologije, te naveo da su u drugi plan stavljene operacije polipa nosa, krajnika, srednjeg uha, da mnogi misle da to nije važno, ali da odlaganje takvih operacija ostavlja trag na zdravlje ljudi.

Ukazao je i da hirurzi ne mogu da rade svoj posao bez anesteziologa, a da su anesteziolozi već godinu dana zatvoreni u kovid zonama.

On je ukazao da su u svetu u prva tri meseca epidemije stopirane brojne zdravstvene usluge, ali da je već posle četiri meseca u regionu počelo ponovo da se radi sa onkološkim pacijentima, pa tako i u Srbiji.

Istraživačica Fondacije Centra za demokratiju Sarita Bradaš ukazala je da je skrining malignih bolesti manji za 70 do 90 odsto zbog pandemije, da je veoma smanjen skrining i za dijabetes i depresiju, a da je su pregledi za nezarazne hronične bolesti manje za 70 odsto.

Ona je dodala da je od 2010 do 2019. ukupan broj smanjen zaposlenih u zdravstvu smanjen za 10 odsto, a je manje oko 2.200 lekara i oko 1.144 medicinskih sestara.

Konsultant za zdravstvo Simo Vuković rekao je da je slika podeljena na crnu i belu, da je sa jedne strane priča da je zdravstveni sistem pukao u epidemiji, a sa druge strane postoji „ružičasti pogled“ na sistem koji je obojen neviđenim investicionim ciklusom, a da je istina verovatno negde između.

Govoreći o zdravstvenoj zaštiti u Srbiji, Vuković je rekao da je prosečan životni vek u Srbiji pet godina kraći od prosečnog životnog veka u zemljama EU i da kada je reč o ishodu obolevanja od malignih bolesti, ljudi u zapadnoj Evropi imaju veće šanse da prežive nego u Srbiji.

Ukazao je i da je Srbija u vrhu zemalja koje plaćaju privatno zdravstvo „iz svog džepa“, da je veliki broj građana primoran da plaća usluge ili lekove bez pokrivanja iz fonda za zdravstvneo osiguranje, a da se ulaže tek pet odsto javnih sredstava u zdravstvo.

On je ukazao i na stanje medicinske opreme i rekao da je zlatno pravilo da 60 odsto opreme bude mlađe od pet godina, 30 osto da bude starosti od šest do 10 godina i 10 odsto da bude starija od 10 godina, dok je u Srbiji 30 odsto opreme (CT i skenera) starije od 10 godina.

Izvor: FoNet/N1