Foto: Ne Znači Ne/Instagram
Ponekad se kaže da seksualno nasilje oduzima moć ženama. Naše je uverenje da to nije istina. Neizmerna moć unutar žene se ne može uništiti, već samo privremeno prikriti. Posledice seksualnog nasilja se mogu izmeniti uz podršku i kroz otkrivanje moći koja je jednom mudro skrivena. Jako mnogo preživelih veruju da su same na svom putu oporavka. Njihova priča o nasilju može biti jedinstvena, ali je put oporavka zajednički za sve. Amy Menna
Odlučile smo da se bavimo dekonstrukcijom toksičnih narativa kada je u pitanju tema seksualnog nasilja prema ženama. Odlučile smo to jer, nećemo da ćutimo. Odlučile smo jer su neke hrabre žene već digle svoj glas. I jer se ovih dana u Srbiji, ali i regionu, otkriva lanac nasilnika koji su godinama krijući se iza svojih društvenih statusa i položaja, bili upravo to – nasilnici. Ali nekako nas krug vrati do žrtve, pa preispitujemo njena moralna načela, traume, brojimo suze, merimo dužinu ćutanja i retraumatizujemo je novim pitanjima kao što je čuveno “Zašto si ćutala?” ili “Sama je tražila”.
Ne, nije sama tražila. I ne, nije ćutala. Preživela je traumu, i odlučila da progovori onda kada je spremna. Pa, hajde za početak da dekonstruišemo šta je to seksualno nasilje:
“Seksualno nasilje uključuje svaki fizički, vizuelni, verbalni ili seksualni čin koji je, u vreme kad se dogodio ili naknadno, žena ili devojka doživela kao pretnju ili napad, i koji ju je povredio ili degradirao, i/ili u kojem joj je oduzeta kontrola u intimnom kontaktu.”
Prethodnih par nedelja desilo se nekoliko važnih stvari, nekoliko koraka i glasova hrabrih žena. Naime, pre dve godine Marija Lukić prijavila je Milutina Jeličića Jutku, predsednika opštine Brus, za seksualno uznemiravanje. Na tom putu pridružilo joj se nekoliko žena koje dele isto iskustvo, pa se nekoliko i povuklo. I to je u redu, to je u redu jer – neke su se preselile zbog pritisaka i pretnji koje su dobijale. Neke su dodatno preživljavale nasilje, uprkos onom protiv koga se i bore. Marija Lukić je pak, istrajala. Nakon dve godine, Jutka je odveden u zatvor, na samo tri meseca ali kako i sama Marija kaže: ovo je pobeda. (čitaj ovde) Nakon Marije, pre par nedelja dobijamo još jednu heroinu – Milenu Radulović, koja je sa još pet koleginica prijavila Miroslava Miku Aleksića, učitelja glume. Javnost je saznala ono o čemu se dugo ćuti: nasilnici su svuda oko nas, i nasilnik može biti bilo ko.
Nakon Milene, oglašava se i njena koleginica Iva Ilinčić, glumica koja je takođe bila Mikina učenica. Javnost, umetnička scena i društvo u Srbiji ostaju zapanjeni, zbunjeni. Kako se sve odo dešavalo toliko dugo? Kako smo pustili da nam neko vaspitava decu? Kako su te devojke sada? Kako su sve one devojke koje sada trpe nasilje? Kako napraviti veliki solidarni pokret za sve devojčice, devojke, žene koje trpe nasilje a ćute godinama?
Postavljajući sva ova pitanja, desile su se dve dobre stvari: pokrenuta je peticija pod nazivom “Ne znači NE” za uvođenje seksualnog obrazovanja u škole. Ona je pokrenuta od grupe žena, feministkinja, koje ulažu sve svoje napore da se nasilju prema ženama stane na put.
A da, druga dobra stvar: čuveni učitelj glume je uhapšen. Međutim, otkrivajući i dekonstruišući sve toksične narative i sve nasilne poteze društva i pojedinaca, dolazimo i do toga da određene institucije i same 1. sprovode nasilničke prakse, 2. relativizuju ili pravdaju nasilje, prebacujući odgovornost na žrtvu. Tako, recimo, imamo niz optužbi za seksualno nasilje upućenih Bogoslovskom fakultetu (čitaj ovde), kao i “procureli” kodeks oblačenja Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu (čitaj ovde). I eto ovde, ni od kuda, dolazimo do srži ovog teksta: kako se boriti protiv sistema koji tebe krivi zato što si napadnuta ili silovana, a kao razlog navodi to kako si se obukla? Kako se boriti protiv patrijarhalnog koncepta čija načela mere dužinu ženine suknje, koji kaže da žena ne sme noću da šeta sama, i koji na kraju kaže da je sama tražila? Evo kratke i brze dekonstrukcije: žrtva nikada nije kriva za nasilje koje je preživela, odgovornost je uvek i isključivo samo nasilnikova.
NEĆU DA ĆUTIM.
NISAM TRAŽILA.
NE ZNAČI NE.
NISAM SAMA, NISI SAMA.
Kontakti za dobijanje pomoći i prijavu nasilja:
AUTONOMNI ŽENSKI CENTAR
0800/100-007; zene.savet@azc.org.rs, pravnapomoc@azc.org.rs
*na sajtu Autunomnog ženskog centra objavljena je baza besplatnih usluga za žene sa iskustvom nasilja i druge građanke i građane
VIKTIMOLOŠKO DRUŠTVO SRBIJE
065/548-6421 ; vdsrbija@gmail.com
ASTRA
011/785-0000 ; SOS@ASTRA.RS
ATINA
061/63-84-071 ; office@atina.org.rs
ROMSKI CENTAR DAJE
060/131-83-55 ; romadae@yahoo.com
Tamara Urošević / Zoomer
U petom EDIT vlogu sa advokaticom Milenom Vasić i novinarkom Sanjom Pavlović ekipa Zoomer-a razgovara o toskičnim narativima usmerenim prema ženama koje su pretrpele nasilje i odlučile da o njemu javno govore.
