Foto: Pixabay

U Ministarstvu finansija ocenjuju da je potpuno ili delimično sprovedeno 71,2 odsto mera iz nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije tokom 2019. i 2020. godine, piše list Danas. Postignut je napredak u nadzoru onlajn trgovine, ali u usavršavanju sudija za borbu protiv sive ekonomije, kako se navodi, nije urađeno ništa.

Sa druge strane, mnogi podaci i činjenice dovode u sumnju mogućnost da je dosta toga urađeno na suzbijanju sive ekonomije i da se sada u državni budžet zbog toga sliva više novca.

Minstar finansija Siniša Mali tvrdi da je zadovoljan ispunjenošću plana za borbu protiv sive ekonomije, pa je najavio i sprovođenje novog programa u toj oblasti.

U prethdnom planu za borbu protiv sive ekonomije najviše se uradilo kod podsticanja fer konkurencije, legalnog preduzetništva i zapošljavanja, gde je u potpunosti ili delimično realizovano 78,9 odsto planiranih aktivnosti, skoro isto toliko aktivnosti 78,8 odsto sprovedeno je kod podizanja svesti građana o štetnosti sive ekonomije.

S druge strane, najmanje od planiranog je urađeno kod reforme Poreske uprave, tek 61,1 odsto.

Prethodne brojke, kako se napominje, govore o realizaciji planiranih mera, ali ne i o prisutnosti korupcije u ekonomiji.

Prvi program za suzbijanje sive ekonomije napravljen je 2015. godine i tada su korišeći podaci iz 2013. godine o učešću sive ekonomije od 30 odsto u srpskom bruto domaćem proizvodu (BDP).

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj, koja je član Koordinacionog tela 2017. godine je sprovela istraživanje po kome je utvrđen prilično veliki pad sive ekonomije.

Oni su utvrdili da je obim sive ekonomije kod registrovanih preduzeća, kod prometa i isplate zarada, smanjen sa 21,2 odsto BDP-a u 2012. na 15,4 odsto BDP-a tokom 2017. godine, a procenjeno je da siva ekonomija čini 14,9 odsto BDP-a.

Ciljevi programa za suzbijanje sive ekonomije bili su da se smanji učešće sive ekonomije u registrovanim preduzećima sa 14,9 na 14,5 odsto BDP-a.

Drugi cilj je bio smanjenje učešća neregistrovanih firmi na tržištu 17,2 na 15 odsto.

Treći cilj je smanjenje PDV jaza za dva procentna poena i na kraju smanjenje učešća neformalne zaposlenosti u ukupnoj zaposlenosti sa 19,5 odsto u 2018. na 17,5 odsto u 2020. godini.

Kako se navodi u analizi efekata programa koji je uradio NALED, istraživanja za prva dva cilja nisu mogla da budu sprovedena, odnosno ne zna se koliko je učešće sive ekonomije u BDP-u.

Ne zna se ni da li je ispunjen i treći cilj, smanjenje PDV jaza, odnosno razlike između naplaćenog i potencijalno mogućeg PDV-a za naplatu.

Navodi se i da podaci za period januar-oktobar pokazuju da su ukupni javni prihodi niži za 2,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je naplata prihoda od PDV-a zabeležila rast od 0,4 odsto.

Napominje se da je to uz prisutnu situaciju sa koronavirusom, pozitivno.

Jedini konkretan pokazatelj koji postoji je udeo neformalno zaposlenih u ukupnoj zaposlenosti koji je iznosio 17,3 odsto prema podacima iz Ankete o radnoj snazi za treće tromesečje prošle godine.

U tom periodu zabeležena veoma niska nezaposlenost od devet odsto, ali i visok nivo neaktivnosti stanovništva.

Napominje se da se najviše uradilo kod efikasnijeg nadzora nad sivom ekonomijom, poboljšao se rad inspekcija, suzbijano je oglašavanje i prodaja robe preko interneta od strane neregistrovanih subjekata.

Jedna od najvažnijih mera koja je tu sprovedena je da pošiljalac paketa mora da pokaže ličnu kartu, a uspostavljen je i informacioni sistem gde građani onlajn putem mogu da podnesu predstavke nadležnim inspektorima.

S druge strane, što tiče specijalizacije sudija za predmete vezane za sivu ekonomiju kao i mera za suzbijanje nelegalne gradnje nije urađeno ništa.

Kod reforme Poreske uprave, godinu dana se kasnilo sa zakonom o fiskalizaciji koji je donet u decembru 2020. pa se dalje nije daleko stiglo u realizaciji planiranih aktivnosti.

Kod parafiskalnih nameta, nije formirana jedinstvena baza službenih mišljenja koja je bila planirana. 

Takođe nije uspostavljen ni javni registar neporeskih nameta, mada su analize završene.

Ministar finansija najavio je donošenje novog Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije u junu, dok bi nacrt trebalo da bude predstavljen u aprilu ove godine.

Najveći broj ispitanika u anketi koju je sproveo NALED (16,7 odsto od ukupno 42 preduzeća) smatra da je u njihovoj delatnosti barem 20 odsto preduzeća neregistrovano, dok oko dva odsto ispitanika smatra da je  procenat nelegalnih  privrednih  subjekata čak oko 70 odsto.

Petina ispitanih preduzeća misli da je se 10 do 30 odsto prometa obavi bez plaćanja poreza, a 28,6 odsto njih ocenjuje da se porez i doprinosi na zarade ne uplaćuju svim radnicima u njihovoj delatnosti.

Zanimljivo je da svaki drugi građanin (51 odsto) veruje da se obim sive ekonomije smanjio u prethodnih godinu dana.

Ovo takođe znači i da polovina građana misli da se siva ekonomija nije smanjila, a od toga 28 odsto njih misli da se obim sive ekonomije povećao.

Izvor: Danas