Foto: Biblioteka Čačak

Jedno od najlepših radnih mesta na svetu je biblioteka (ne)skromno kažu bibliotekari. Na policima su složeni vekovi prošlosti i predskazivači budućnosti, na njima se nalazi blago pretočeno u reči. Gotovo da nema oblasti ljudskog života koja se nije udobno smestila na neku od stranica publikacija koju svakoga trenutka može prelistati bilo koji korisnik. Ljudsko znanje i iskustvo je utisnuto u knjigama kao neprocenjivo svedočanstvo koje potvrđuje da se možda baš i najbolji recepti za život, ljubav i prijateljstvo nalaze u njima. Prošlogodišnja i ovogodišnja zdravstvena situacija je pokazala da je jedna od najboljih preventivnih mera očuvanje duhovne i mentalne stabilnosti, a lek za dušu njeno veličanstvo – knjiga.

Početak nove godine osim što služi da se uhvati dobar zalet i iskorači sigurno ka novim planovima podrazumeva i osvrt na prethodnih 12 meseci i sumiranje rezultata rada. Zaposleni u Gradskoj biblioteci „Vladislav Petković Disˮ mogu potvrditi i da u teškim vremenima čitalačko interesovanje nije opalo, naprotiv distance između knjiga i korisnika nije bilo, a u prilog tome govore statistički podaci i utisak bibliotekara naših pozajmnih odeljenja.

Bibliotekari Odeljenja za odrasle korisnike tvrde da ni u 2020. godini nije izostalo interesovanje čitalaca za beletristiku. I dalje su aktuelni klasici svetske književnosti, domaća savremena produkcija, kriminalistički i ljubavni romani, epska fantastika, porodične sage kao i dela nagrađivanih autora.

Najtraženije publikacije u protekloj godini bile su Živeti, Sedmi dan (Ju Hua), Kafka na obali mora (Haruki Murakami), Molitva moru i Lovac na zmajeve (Haled Hoseini), Uznemireni ljud i(Fredrik Bakman), dok se od nobelovaca ističu Olga Tokarčuk sa knjigama Beguni, Knjige Jakovljeve i Peter Handke pisac romana Veliki pad. Dok su najčitanije knjige srpske književnosti: Deca zla, Ostrvo pelikana (Miodrag Majić), Aleksandar od Jugoslavije (Vuk Drašković), Tvrđava (Meša Selimović), Dnevnik jednog nomada (Bekim Sejranović), Osinje gnezdo (Vlada Arsić) i Godine vrana (Siniša Kovačević).

Pored beletristike čitaoci rado biraju literaturu iz oblasti klasične i popularne psihologije, a među najtraženijima su i dalje knjige Vladete Jerotića. Istorija i biografije znamenitih ljudikoje su u knjigama zabeleželi Milutin Tasić, Luka Mičeta i Nenad Novak Stefanović posebno privlače pažnju.

U Odeljenju za decu i mlade i dalje su najaktivniji najmlađi korisnici, uzrasta od 2 do 7 godina, koji uz veliku podršku roditelja i vaspitača razvijaju čitalačke navike.

Predškolcima pažnju najviše privlače interaktivne slikovnice sa određenim zadacima u toku čitanja koji ih dodatno angažuju. Neobične priče sa izmišljenim likovima i reizdanja klasičnih bajki su još uvek vrlo čitane kao i avanture poznatih animiranih likova. U najtraženije knjige ubrajaju se: Arči i Dora (Goran Marković), Gricko (Ema Jarlet), Vuk koji je ispao iz knjige (Tijeri Robereht), Neverovatna priča o džinovskoj krušci (Jakob Martin Strid ), Kišni glistac (Andrija Milošević), dok su domaći autori Jasminka Petrović, Slobodan Stanišić, Dejan Aleksić i Vesna Aleksić posebno zanimljivi deci koja savladavaju prve korake samostalnog čitanja. Neke od najčitanijih slikovnica su Kad porastem biću, Pročitaj mi priču, Čak i čudovišta peru zube, kao i edicija enciklopedija Mali istraživači.

Najosetljiviju kategoriju korisnika Biblioteke čine stariji osnovci koje nije lako animirati i privoleti čitanju. Ipak dela Zagonetna potraga (Uroš Petrović), Poziv (Nikoleta Novak), Ptica na vetar (Vesna Aleksić), Neću da mislim na Prag (Sonja Đirić), Muški dnevnik (Dušan Pejčić) i dr. čine da tinejdžeri za trenutak odlože svoje mobilne telefone i urone u čarobni svet knjige.