Foto: Nacionalni konvent
Srbija već dve godine nije napravila pomake za uspostavljanje vladavine prava, što pokazuju i izveštaji Evropske komisije, a to znači da nam nedostaju suštinske reforme, ne samo „štikliranje“ ispunjenih obaveza, u različitim oblastima važnim za život građana i jasno razgraničavanje o tome šta jeste a šta nije poštovanje zakona.
Ovo su neke od glavnih poruka sa diskusije „Neka pravda vlada“ u organizaciji Nacionalnog konventa za Evropsku uniju na kojoj se govorilo o značaju vladavine prava za ostvarivanje zadataka iz nekoliko različitih poglavlja za pristupanje Srbije Evropskoj uniji.
Analizirano je Poglavlje 8 o politici konkurencije, Poglavlje 15 o energetici, Poglavlje 19 o socijalnoj politici i zapošljavanju, Poglavlje 27 o zaštiti životne sredine i klimatskim promenama kao i Poglavlje 28 o zaštiti potrošača i javnog zdravlja.
Stručnjaci iz ovih oblasti dali su odgovore kako nedostatak napretka u Poglavljima 23 i 24 koja se odnose na vladavinu prava otežava promene u pomenutim oblastima.
Nataša Dragojlović, koordinatorka Nacionalnog konventa o EU, navela je da su ovo „oblasti života“ koje pogađaju sve građane i da je zato važno govoriti o primeni zakona u svim tim segmentima.
– Ako nema podele vlasti koja garantuje nezavisnost sudstva i institucija koje garantuju primenu zakona nezavisno i nepristrasno, onda nema govora o sprovođenju nijedne druge reforme ni napretka ni u jednoj drugoj oblasti života. Često se govori o podelama koje postoje u društvu i mi smo posvećeni tome da ih prevaziđemo ali postoji podela za koju jesam vrlo opredeljena a to je podela u odnosu na zakon i poštovanje zakona i vladavine prava. Treba da se delimo i podvučemo jasnu crtu na oni koju sa „ove“ i „one“ strane zakona – istakla je Dragojlović.
Jovana Spremo iz Jukoma, koordinatorka za Poglavlje 23 je kao jedan od najočiglednijih primera nedostatka vladavine prava u različitim oblastima pomenula i da trenutno „živimo zaštitu javnog zdravlja koju nam je država priredila“ i možemo da vidimo sve probleme u odnosu institucija prema građanima zbog nepridržavanja zakona.
– Mi već dve godine nemamo napredak u oblasti vladavine prava i to potvrđuje izveštaj EK. To smo praktično videli tokom vanrednog stanja kada su se pokazale sve mane sistema. Kršenje ljudskih prava u tolikoj meri pokazalo je da sistem nije suštinski spreman da zaštiti građane ni u redovnim a posebno ne u vanrednim okolnostima. Stravično hapšenje novinarke, suđenja putem skajpa, dizanje panike od strane same vlasti i kriznog štaba a onda hapšenje ljudi zbog navodnog dizanja panike na društvenim mrežama, ogromna pasivnost Ustavnog suda – su neki od najočiglednijih primera, navela je Spremo.
Razliku između ispunjavanja obaveza i suštinskih reformi primećuju i predstavnici Evropske Unije i država članica u našoj zemlji, naveo je Aleksandar Momirov iz Ambasade kraljevine Holandije u Srbiji.
– Izveštaj EK iz oktobra sa kojim se slažemo u najvećoj meri pokazuje da pravog napretka nije bilo dovoljno. Pazimo šta merimo u pretpristupnim procesima ne samo ispunjavanje obaveza, već da li ima suštinskog pomaka, naveo je Momirov.
Ambasador Kraljevine Holandije u Srbiji Žil Bešor Pluh podržao je ovu diskusiju i u uvodnoj reči naglasio: „Vladavina prava je prioritet za moju Vladu i EU. To dolazi u različitim formama od planiranja javnih politika na lokalnom nivou do izmena Ustava i važno je jasno istaći da Vlada Srbije mora da promoviše i zastupa međunarodni pravni poredak“. On je dodao da i građani Srbije treba da budu svesni toga.
Izvor: Danas
