Foto: Dragana K
Vojvođanski istraživački centar (VOICE) u rubrici „Finansiranje privatnih firmi iz budžeta“, objavio je juče svoje istraživanje o milanovačkoj firmi „Niveus tim“. Članak prenosimo u celosti:
Agencija za pružanje usluga socijalne zaštite „Niveus tim“ iz Gornjeg Milanovca, za manje od četiri godine putem javnih nabavki dobila je najmanje 103 ugovora u vrednosti većoj od 420 miliona dinara. Istraživanja VOICE-a pokazala su da je ova firma svoj prvi posao u oblasti pružanja usluga socijalne zaštite dobila i pored toga što nije imala licencu propisanu zakonom, kao i da se ona finansira uglavnom iz javnih sredstava, piše VOICE.
Analizom javnih nabavki iz oblasti usluga socijalne zaštite novinari VOICE-a došli su do podataka prema kojima je od 2017. do 2020. godine Niveus timu dodeljeno ukupno 103 ugovora u 33 opštine u Srbiji. Ukupna vrednost analiziranih ugovora je 421.479.273,26 dinara.
Najviše sredstava Niveus tim je dobio od opštine Gornji Milanovac, zatim slede Čačak, Bojnik, Temerin, Dimitrovgrad i drugi. U nekim mestima, poput Gornjeg Milanovca i Knića, javne nabavke za usluge socijalne zaštite: “pomoć u kući/gerontodomaćice” i “lični pratilac deteta” prvi put su raspisane neposredno nakon osnivanja Niveus tima i do sada je ta firma uvek dobijala poslove.
Od prodaje i grafičkog dizajna do socijalnih usluga
Prema podacima dostupnim na sajtu Agencije za privredne resgistre Niveus tim je osnovan 13. juna 2016. godine pod nazivom Aleksandra Jovičić pr agencija za održavanje objekata, posredovanje u prodaji i grafički dizajn Niveus tim Gornji Milanovac. Tri meseca od osnivanja Niveus tim dobija jednu od prvih javnih nabavki upravo u Gornjem Milanovcu. U pitanju je posao male vrednosti „čišćenje korita reke Despotovice i potoka“ u iznosu od 1.119.645 dinara. Nije jasno da li navedeni posao spada u oblast “usluge održavanja objekata”, što je bila prvobitna delatnost ove firme.
Nakon toga, 24. januara 2017. firma menja naziv u “Aleksandra Jovičić pr agencija za održavanje objekata i pomoć u kući Niveus tim Gornji Milanovac”, a od 20. oktobra iste godine naziv ove agencije je “Aleksandra Jovičić pr agencija za pružanje usluga socijalne zaštite bez smeštaja Niveus tim Gornji Milanovac”. U istom dokumentu koji je dostupan na sajtu APR-a promenjena je delatnost firme iz „usluge održavanja objekata“ u „socijalna zaštita bez smeštaja za stara lica i lica sa posebnim potrebama“, što je velika promena u sferi pružanja usluga.
Prvu javnu nabavku dobili bez licence
Prema Zakonu o socijalnoj zaštiti, pružaoci socijalnih usluga moraju posedovati, adekvatnu licencu koju izdaje Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Međutim, prvu javnu nabavku u toj oblasti agencija Niveus tim dobija u Gornjem Milanovcu, pre nego što je izdata licenca. Pomenuta agencija bila je jedini ponuđač na tenderu koji je raspisan 23.02.2017. godine i tako dobila posao vredan 2.476.666,66 dinara. Ugovor za usluge „pomoć u kući starim licima na teritoriji opštine Gornji Milanovac“ zaključen je 6. Marta 2017. godine, a Niveus tim je odgovarajuću licencu dobio 12. aprila 2017. Zahtev za dobijanje licence podnet je 20. februara 2017. godine, odnosno, samo tri dana pre raspisivanja tendera za javnu nabavku. Dakle, Niveus tim je dobio javnu nabavku, iako se u trenutku potpisivanja ugovora nije znalo da li će nadležno ministarstvo odobriti licencu.
Profesorka sa Katedre za socijalni rad Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Jovana Škorić za VOICE kaže da je licenciranje organizacija socijalne zaštite propisano Zakonom o socijalnoj zaštiti iz 2011. godine.
„Vrlo je važno da ustanove/organizacije koje se bave pružanjem različitih usluga u domenu socijalne zaštite budu licencirane jer je to jedan od osnovnih mehanizama za proveru i unapređenje kvaliteta usluga. Odnosno, kroz postupak licenciranja ispituje se da li pružalac usluge, bez obzira na to da li je u pitanju javni, privatni ili civilni sektor, ispunjava određene kriterijume i standarde“, objasnila je Škorić.
“Svako odstupanje od propisanog Zakona ima određene sankcije. Sankcije mogu da se ogledaju u (privremenoj) zabrani obavljanja delatnosti, odnosno u zabrani obavljanja određenih poslova u socijalnoj zaštiti u domenu pružanja određenih usluga i slično” – naglasila je ona.
Budući da je Niveus tim svoju prvu javnu nabavku dobio iako nije imao pomenutu licencu, a ni prethodno iskustvo u pružanju socijalnih usluga, istraživački tim VOICE-a poslao je pitanja u vezi sa tim Opštinskoj upravi Gornjeg Milanovca, ali odgovor nismo dobili.
Finansiranje iz budžeta
Finansijski izveštaj koji je agencija Niveus tim predala Agenciji za privredne registre za 2019. godinu pokazuje da je ukupan prihod te firme bio 155.145.000 dinara. Prihod od javnih nabavki za istu godinu, prema istraživanju koje je uradio VOICE je 146.844.419,78, što je oko 94 odsto ukupnih prihoda, što upućuje na to da se ova firma najvećim delom finansira iz javnih sredstava.
Interesantno je da neke opštine sa malim brojem stanovnika izdvajaju velike sume novca za socijalne usluge. Tako, na primer, opština Bojnik koja prema podacima Zavoda za statistiku broji oko 10 hiljada ljudi, za usluge “pomoć u kući” ove godine izdvojila je 17.865.000,00 dinara, dok Čačak sa 109 hiljada stanovnika godišnje izdvoji oko 15 miliona dinara. Pored toga, firme koje se bave obezbeđivanjem socijalnih usluga ne moraju imati kancelarijski prostor u svakom gradu u kom posluju, što daje mogućnost za zloupotrebe.
Stručnjak za javne nabavke, advokat Ivan Ninić kaže za VOICE da ovakvi podaci mogu da upute na zaključak da je reč o političkom preduzetništvu, odnosno “burazerskoj ekonomiji”. On takođe naglašava i da činjenica da su vezani za pružanje usluga javnom sektoru, odnosno za budžet i javne nabavke, znači da nisu tržišno orijentisani i da bez političke potpore nemaju perspektivu.
„Zašto bi neko naprasno promenio pretežnu delatnost zbog koje je osnovan? To ne znači da su se drastično promenile okolnosti na tržištu koje iziskuju prilagođavanje, već znači da imate u najavi novu burazersku ‘kombinaciju’ i da treba tehničke uslove i reference da prilagodite uslovima iz konkursne dokumentacije javne nabavke koja se za vas konfiguriše. Kada se konkretna javna nabavka šteluje za unapred poznatog naručioca pa se zaključi ugovor, kao posledica se jave dva modela za ispumpavanja novca. Ili kroz isplatu mita u procentualnom iznosu u odnosu na vrednost ugovora ili klasično pranje novca kroz simulovane pravne poslove, a neretko imamo i oba pojavna oblika. Ova druga varijatna bi podrazumevala da ona vrsta usluge ili robe koja je ugovorena nije stvarno isporučena, ili je pak preplaćena u odnosu na isporučeni obim i kvalitet“, naveo je Ninić u izjavi za VOICE.
Kada je reč o zapošljavanju direktnih pružalaca usluga, Ninić navodi da je eksterno angažovanje radne snage za potrebe javnog sektora uvek podložno zloupotrebama i često služi za ispumpavanje novca u stranačku kasu i partijske džepove.
“Formalno gledano naručilac može da zaključi određeni broj ugovora o radu na određeno vreme sa onim brojem lica koji bi predstavljao minimum, a prema propisanom kriterijumu iz konkursne dokumentacije. To bi verovatno bili podobni ljudi sa spiskova koje prave lokalni odbori vladajućih političkih stranaka, jer se njihove plate finasiraju budžetskim novcem. To je svakako jedan vid partijskog upošljavanja na oročeno vreme. Pitanje je da li, u kojoj meri i u kom obimu, oni taj posao koji je predmet ugovora o javnoj nabavci zaista realizuju. Internu kontrolu kvaliteta realizacije ugovora bi trebalo da vrši naručilac posla. Formalno gledano to se uglavnom radi kroz parafiranje fakutra koje prethodi plaćanju, ali suštinski to nije stvarna kontrola”, naglasio je Ivan Ninić.
“Ovlašćenje za kontrolu realizacije javnih nabavki ima Državna revizorska institucija. Međutim, čak i u situaciji da ovaj organ reaguje, aktere ove priče štiti stranačka pripadnost i oni izvesno ne bi bili krivično procesuirani. Eventualno bi bili kažnjeni u prekršajnom postupku, i to simboličnom novčanom kaznom u visini od oko 50.000 dinara, što je za njih prihvatljivo. Da u Srbiji postoji institucija javnog tužilaštva, veoma lako bi se utvrdilo da li su ugovorene usluge stvarno realizovane ili je pak reč o pranju novca“, zaključio je Ninić.
Najmlađi, a dobili najviše nabavki
Prema podacima Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva vlade Republike Srbije iz 2018. godine usluge “pomoć u kući/gerontodomaćice” i “lični pratilac deteta” obavljali su lokalni centri za socijalni rad, nevladine organizacije, gerontološki centri i privatni pružaoci usluga. Kao privatni pružaoci usluga u “Bazi usluga socijalne zaštite u nadležnosti JLS” za 2018. godinu pojavljuju se četiri agencije: Niveus tim, Nana S.V., Mobility MGB doo i Felix domus doo.
Od 33 posla koje su dobile privatne agencije 2018. godine Niveus tim je dobio 26, Nana S.V. tri, a Mobility i Felix domus doo po dve. Iskustvo pomenutih firmi u ovoj oblasti neuporedivo je veće od iskustva firme Niveus tim, što nameće pitanje razloga za njihovu favorizaciju. Nana S.V. posluje od 2008. godine, Mobility od 2012, Felix domus doo od 2014, a „Niveus tim“ u pomenutoj oblasti od 2017.
Bliskost za vladajućom strankom kao recept za uspešno poslovanje
Formalna vlasnica agencije Niveus tim prema podacima APR-a je Aleksandra Jovičić. Međutim, ime Milana Tadića prepliće se kroz poslovanje ovog preduzeća. Tadić nije vlasnik niti pravni zastupnik Niveus tima prema dostupnim podacima na privrednom registru i nema ga na spisku zaposlenih na sajtu ove agencije. Ipak, on se pojavljuje kao predstavnik agencije prilikom zaključivanja poslova sa lokalnim samoupravama kao što se vidi u odluci o dodeli ugovora za usluge „pomoć u kući“ opštine Opovo. Takođe, Tadićev angažman u firmi ogleda se i njegovim prisustvom i davanjem izjava za medije prilikom aktivnosti koje agencija sprovodi.
Imena pomenutog Milana Tadića i sadašnjeg gradonačelnika Gornjeg Milanovca Dejana Kovačevića pojavljuju se istovremeno u dokumentima barem dve firme – Društvo za trgovinu i usluge MS Ralaks doo Gornji Milanovac i Društvo za proizvodnju, promet i usluge pet velpro doo Velereč.
Naime, značajno prisustvo u vlasničkim i upravnim strukturama firmi jasno su vidljivi u podacima dostupnim na sajtu APR-a, vidi se da je upravo Milan Tadić 13. maja 2014. godine podneo zahtev za promenu podataka za Društvo za trgovinu i usluge ms ralaks doo Gornji Milanovac gde se Dejan Kovačević briše iz članova ove firme, a umesto njega se upisuje Milan Tadić.
U firmi Društvo za proizvodnju, promet i usluge Pet Velpro doo Velereč čiji vlasnik je do 28. februara 2013. godine bio Dejan Kovačević, Milan Tadić je bio direktor do 23. januara 2013.
Nije samo gradonačelnik Gornjeg Milanovca Tadićev prijatelj. Na društvenim mrežama može da se vidi da su i neki poslanici sa liste SNS-a u Skupštini Srbije Tadićevi prijatelji, kao što su Janko Langura iz Gornjeg Milanovca i Jelena Obradović iz Knića.
Takođe, na stranici Opštinskog odbora SNS iz Gornjeg Milanovca može se videti da je Tadić učestvovao u predizbornim aktivnostima te stranke.
Milan Tadić je u telefonskom razgovoru sa novinarkom VOICE-a rekao da poslovi koje je dobio Niveus tim nemaju veze sa Srpskom naprednom strankom, da nisu oni jedini koji učestvuju na tim konkursima, kao i da postoji još agencija koje se bave istim poslom. Takođe, naveo je da Niveus tim pruža usluge i u opštinama gde Srpska napredna stranka nije na vlasti. Ipak, jasno je da ova firma dobija neuporedivo više tendera od svake firme koja je konkurisala za iste pozive.
Istraživački tim: Ivana Kragulj, Tamara Mladenović, Divna Prusac, Aleksandra Bučko, Ranka Ivanoska (VOICE)
link izvornog članka: Usluge socijalne zaštite – vredan biznis bez mnogo ulaganja
