Istraživanje BCBP: Koga građani smatraju neprijateljem Srbije, da li žele u EU

Img Foto: Pixabay

Prema istraživanju javnog mnenja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), sprovedenog tokom septembra i oktobra, građani Srbije kao najveće prijatelje identifikuju Rusiju i Kinu, a kao najvažnije spoljnopolitičke prioritete države vide očuvanje Kosova u sastavu Srbije, jačanje saradnje sa susednim zemljama i jačanje saradnje sa Rusijom. Više od polovine građana ne podržava članstvo Srbije u EU, naveo je BCBP.

Najviše ispitanika (njih 40 odsto) doživljava Rusiju kao najvećeg prijatelja Srbije, a 72 odsto veruje da je ruski uticaj u zemlji pozitivan, što je porast za 11 odsto u odnosu na rezultate istraživanja iz 2017. godine. Samo dva odsto ljudi veruje da je odnos Rusije prema Srbiji neprijateljski, rezultati su istraživanja.

Nakon Rusije, čak 16 odsto ispitanika identifikovalo je Kinu kao najvećeg prijatelja Srbije. Rast pozitivnih stavova prema Kini posebno je vidljiv nakon početka pandemije, što dokazuje podatak da 75 odsto ispitanika veruje da je Kina Srbiji pružila najviše pomoći u borbi protiv pandemije, iako o visini kineske pomoći zvanični podaci ne postoje, dodaje BCBP.

Prema dostupnim podacima, najveći donator bila Evropska Unija (EU), a to prepoznaje samo 3 odsto građana Srbije.

Dodatno, skoro 90 odsto ispitanika veruje da je kineski uticaj u zemlji pozitivan, što je porast od preko 30 procenata u odnosu na istraživanje iz 2017. godine.

Iako članstvo u EU predstavlja strateški cilj Srbije još od 2005. godine, kako se navodi, samo 9 odsto ispitanika smatra da je to glavni spoljnopolitički prioritet Srbije.

Građani kao tri najvažnija spoljnopolitička prioriteta prepoznaju očuvanje Kosova u sastavu Srbije, jačanje saradnje sa susednim zemljama i jačanje saradnje sa Rusijom. Iako je Srbija kandidat za članstvo u EU, samo petina ispitanika smatra da bi država trebalo da uskladi svoju spoljnu politiku sa Briselom.

"Rezultati istraživanja pokazuju da većina od 51 odsto ne podržava članstvo Srbije u Uniji, naspram 46 odsto ispitanika koji bi se opredelili za članstvo. Ovakav rezultat ukazuje na to da se broj protivnika evropskih integracija povećao od 2017. godine kada se samo 35 odsto građana izjasnilo protiv članstva u EU", dodaje se.

Broj ispitanika koji veruje da je Srbija u regionu okružena uglavnom prijateljima se gotovo udvostručio u odnosu na 2017. godinu i sada iznosi preko 40 odsto, ali je u blagom porastu i mišljenje da Srbija u susedstvu ima više neprijatelja, što sada misli nešto malo manje od 50 odsto građana.

Na pitanje koga smatraju najvećim neprijateljem Srbije, 30 odsto ispitanika identifikovalo je Hrvatsku, 20 odsto Albaniju i 13 odsto SAD. Nešto više od 70 odsto ispitanika smatra da u narednih pet godina na Balkanu neće doći do izbijanja oružanog sukoba, što je porast od 20 procenata u odnosu na 2017. godinu.

Važnost koju srpska javnost pridaje kosovskom sporu pokazuje i činjenica da 52 odsto ispitanika veruje da Srbija treba vojno da interveniše na Kosovu u slučaju izbijanja sukoba i 47 odsto ispitanika bi se lično pridružilo sunarodnicima u slučaju takvog sukoba.

Suprotno tome, 69 odsto ispitanika izjavilo je da Srbija ne bi trebalo da interveniše ako bi se ista situacija dogodila u Crnoj Gori, a 58 odsto ako bi sukob izbio u Bosni i Hercegovini i većina građana se ne bi uključila u te sukobe.

BCBP dodaje da ohrabruje podatak da dve trećine intervjuisanih veruje da je trajni mir između Srba i Albanaca moguć, a polovina svih ispitanika misli da je to moguće postići isključivo u slučaju mirnog rešavanja spora oko statusa Kosova.

Izvor: N1

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka na www.cemaforum.rs