Miščević: Socijalna prava važnija nego ikad

Img Foto: Pixabay

Zamenica generalne sekretarke Saveta za regionalnu saradnju (RCC) Tanja Miščević ocenila je da su u vreme pandemije korona virusa socijalna prava važnija nego ikad i da ih treba rešavati bez odlaganja.

Na regionalnom skupu o izazovima i mogućnostima u pogledu socijalnih prava na Zapadnom Balkanu koji je održan 19. novembra, Miščević je ukazala da su „društva na Zapadnom Balkanu podbacila u mnogim socioekonomskim aspektima“ i da RCC zajedno s vladama u regionu i EU radi na smanjenju tog jaza.

„Zajedničko regionalno tržište je plan koji je nedavno usvojen u Sofiji za prevazilaženje navedenih izazova jačanjem trgovine, ulaganja, digitalizacije, povezivanja…. Međutim, u današnje vreme neizvesnosti bez presedana, izazvane pandemijom virusa kovid-19, socijalna prava su važnija nego ikad i treba ih rešavati odmah, jer je reč o osnovnim egzistencijalnim temama kao što su radna mesta, plate, pristup obrazovanju, uključivanje ugroženih društvenih grupa, zdravstvena zaštita, pristup vodi i sanitarijama …“, rekla je Miščević na otvaranju regionalnog skupa „Evropski stup socijalnih prava: izazovi i mogućnosti za ekonomije Zapadnog Balkana“, koji je održan onlajn.

Ona je ukazala da je socijalna neravnopravnost na Zapadnom Balkanu velika jer je odnos između prosečnog prihoda najbogatijih 20 odsto stanovništva i prosečnog prihoda najsiromašnijih 20 odsto stanovništva između 6,2 do 8,6 i veći je od proseka u EU gde je 5,2. Takva neravnopravnost nesrazmerno pogađa žene, mlade, Rome ili osobe s invaliditetom i ova pitanja treba prioritetno rešavati, saopštio je RCC.

„Pitanje koje je danas pred nama je kako naše vlade mogu pomoći u unapređenju života građana i podržati inkluzivnija i pravednija društva, naročito za mlade. Region mora pronaći način da privuče naše mlade ljude da ostanu ovde i da ne odlaze, jer odliv kvalifikovane radne snage postaje sve ozbiljniji problem u šest ekonomija Zapadnog Balkana,“ dodala je Miščević.

Direktor Kancelarije Međunarodne organizacije rada (ILO) za centralnu i istočnu Evropu Markus Pilgrim istakao je važnost socijalnog dijaloga, naglasivši da potencijalne koristi moraju biti veće od troškova, što je ključna pretpostavka koju treba ispuniti da bi socijalni dijalog imao uticaja na ekonomski i društveni napredak, kao i da je vremenski faktor takođe važan jer je za socijalni dijalog potrebno vreme, a krizna vremena zahtevaju brze reakcije.

Govoreći o evropskim integracijama i politici zapošljavanja, direktor Glavne uprave Evropske komisije (EK) za zapošljavanje, socijalna pitanja i uključivanje Hordi Kurelj Gotor (Jordi Curell Gotor) naglasio je da ekonomija koja se ne bori protiv neravnopravnosti ne može da funkcioniše.

Podvukao je da regionalni pristup izazovima u oblasti socijalnih prava kroz razmenu najboljih praksi, informacija i iskustava i međusobno učenje može biti veoma koristan.

Regionalni pregled ekonomija Zapadnog Balkana u odnosu na Evropski stub socijalnih prava koji je pripremio RCC-ov projekat Platforma za zapošljavanje i socijalna pitanja 2 (ESAP 2) na osnovu izveštaja šest ekonomija Zapadnog Balkana pokazuje da su i dalje prisutni značajni izazovi u pogledu pristupa tržištu rada i jednakih mogućnosti.

Samo jedno od troje građana u dobi od 20 do 64 godine ne učestvuje u tržištu rada, ali je znatno veća verovatnoća da će žene ostati neaktivne (preko 46 odsto).

Stopa zapošljavanja za starosnu grupu 20-64 godine je 2019. dosegla najviši nivo od 59,1 odsto u poređenju s 49,5 odsto u 2012. godini. Iako je porast zaposlenosti bio impresivan, i dalje zaostaje za stopom od 73,9 odsto koja je zabeležena 2019. godine u EU i ciljanom stopom zaposlenosti od 75 odsto iz Strategije EU 2020.

Onlajn regionalni skup na kojem je bilo reči o uspešnosti ekonomija Zapadnog Balkana u sprovođenju Evropskog stuba socijalnih prava i izazovima i mogućnostima za regiju organizirao je RCC-ov projekat Platforma za zapošljavanje i socijalna pitanja 2 (ESAP2) zajedno s Glavnom upravom EK za zapošljavanje, socijalna pitanja i uključivanje.

Učestvovali su predstavnici ministarstava rada, obrazovanja i finansija sa Zapadnog Balkana, kao i predstavnici Evropske fondacije za obuku i Međunarodne organizacije rada.

Evropski stub socijalnih prava je relativno nova inicijativa koja je odobrena krajem 2017. godine na Evropskom socijalnom samitu za pravedna radna mesta i rast i zasniva se na 20 principa koji pokrivaju oblasti jednakih mogućnosti i pristupa tržištu rada, poštenih uslova rada i socijalne zaštite i inkluzije.

Izvor: Danas

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka na www.cemaforum.rs