Foto: Pixabay
Sloboda izražavanja na internetu će morati da bude ograničena po sličnim principima kao i sloboda govora, kako bi se sprečilo širenje lažnih vesti, kršenje prava na privatnost ili onlajn nasilje, ocenjeno je na panelu "Sloboda izražavanja na internetu: Zajednički izazov za Srbiju i EU", koji je organizovao Centar za evropske politike.
Tema diskusije bile su negativne pojave na digitalnim platformama, za koje mogu da budu odgovorni pojedici, ali i same društvene mreže koje ili olakšavaju njihovo bujanje ili na tome profitiraju.
Nevena Krivokapić Martinović, advokatica i koordinatorka za slobodu izražavanja i onlajn medije u SHARE fondaciji, navodi da ljudi postaju sve više svesni problema koji mogu nastati u digitalnom okruženju, kao i da njihovo rešavanje zavisi od konstantne edukacije.
Prema njenim rečima, najveći jaz u razumevanju i poznavanju postoji između mladih ljudi i njihovoh roditelja. Dok su prvi praktično odrasli na internetu, potonji su i dalje više okrenuti tradicionalnim medijima.
"(Roditelji) nisu svesni šta se dešava u digitalnom okruženju, a njihova deca su znatno ispred njih. Ova razlika će se promeniti zasigurno, ali je trenutno veoma ozbiljan problem. Roditelji ne mogu da utiču na obrazovanje mlađih ako ne znaju šta se dešava (u sajberprostoru)", kazala je Krivokapić Martinović.
On smatra da je rešenje uvođenje obaveznog medijskog obrazovanja, ali i državna ili naddržavna intervenccija, poput one koju je EU učinila sa GDPR-om.
"Takve inicijative mogu da pomognu građaninu da se zaštiti i izazove pozitivne promene", zaključila je.
Krivokapić Martinović dodaje da se SHARE zalaže za donošenje novog zakona o medijima, koji bi prepoznao i samim tim i uredio i društvene mreže, iako oni nisu mediji u tradicionalnom značenju te reči.
Ljudi pretežno nisu svesni svih negativnih strana komunikacije i delanja na internetu, premda te loše prakse nisu novina, smatra šef za informisanje, komunikaciju i medije u Delegaciji EU u Srbiji, Pol Anri Prese.
"Samo se promenilo okruženje u kom se negativne prakse odvijaju, odnosno, više nije uživo... Evropska unija se trudi da prepozna probleme i da smanji negativne prakse koje se viđaju onlajn – lažne vesti, kršenje prava privatnosti, zlostavljanje", kazao je on.
Dodaje i da u Evropskoj deklaraciji o ljudskim pravima postoji ograničenje sloboda, na primer kada je ugrožena bezbednost. Sloboda govora, dakle, već duže je ograničena, na neki način – sada samo to pokušavamo da primenimo i u drugom okruženju. EU ima odgovornost ne da kontroliše internet, već da zaštiti ljudska prava.”
"Sloboda govora, dakle, već duže je ograničena, na neki način. Sada samo to pokušavamo da primenimo i u drugom okruženju. EU ima odgovornost ne da kontroliše internet, već da zaštiti ljudska prava", rekao je Pol Anri Prese.
Pol Bučer, analitičar u briselskom Evropskom centru za javnu politiku, navodi da, i pored toga što je EU ohrabrivala platforme da budu odgovornije, to nije dalo dovoljno rezultata.
"Dakle, potrebno je da se internet uredi okvirom u kome će biti jasne smernice šta se sme i šta se ne sme. Platfome bi bile obavezne da to potpišu taj dokument", ocenjuje Bučer.
On je dodao i da su zemlje Zapadnog Balkana i Srbija u još ranjivijoj poziciji, obzirom da je medijska pismenost niža nego u ostalim delovima Evrope, kao i da politička situacija u njoj širenju dezinformacija i lažnih vesti.
Jedan od urednika portala njuz.net Viktor Marković, sajta koji pravi satirične "lažne vesti" ocenjuje da su najčešće stariji ljudi "žrtve" lažnih vesti i da je neophodno da se više priča o tom problemu.
"Mislim da je edukacija ovde najbitnija, i da regulacija od strane države ili međunarodne organizacije nije rešenje, mislim da bi onda stvari postale još gore. Problem je taj što ljudi koji nemaju iskustva su spremni da poveruju u sve, i neophodno ih je edukovati da provere izvor pre nego što u nešto poveruju i to podele dalje", kazao je Marković.
Izvor: Nova ekonomija
