CINS: Opštine odustaju od grejanja stanova na biomasu, država bez plana

Img Foto: Pixabay

Iako jeftinije i manje štetno po okolinu, daljinsko grejanje na biomasu još nije stiglo u domove građana Srbije. Šest od 10 opština odustalo je od gradnje toplane iz kredita Nemačke razvojne banke, a ugovor o kreditu se krije od očiju javnosti. Stručnjaci ocenjuju da nema nacionalne strategije za korišćenje našeg najvećeg obnovljivog izvora energije i da je problem što lokalne samouprave odlučuju same za sebe.

Radijatori građana Priboja od naredne grejne sezone trebalo bi da se zagrevaju biomasom koju će koristiti nova toplana. Priboj bi se time našao među prvim gradovima u Srbiji koji za daljinsko grejanje koriste jeftiniji i manje štetan energent od mazuta. Nivo emisije ugljen-dioksida smanjiće se za 87%, a sumpor-dioksida za čak 98%.

U ovom gradu očekuju i da će time prepoloviti troškove energenata, a sličnu sudbinu dele još četiri opštine u Srbiji. Sve ovo je u skladu sa predviđanjem zvanične Strategije razvoja energetike da se do 2020. od ukupne energije za grejanje, 11,2% proizvede upravo u toplanama na biomasu.

Međutim, ne izgleda da će uskoro doći do značajnijeg povećanja korišćenja biomase u odnosu na neefikasno daljinsko grejanje koje, prema ranijem istraživanju, koristi oko trećina stanovništva Srbije, jer će postojeći projekti imati mali domet, otkriva Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS). Plan prelaska na biomasu kao idealnog obnovljivog izvora energije ne postoji, već je sve prepušteno lokalnim samoupravama što nije dobro rešenje, smatraju sagovornici CINS-a. Prema poslednjem Energetskom bilansu iz 2019. toplota radijatora dobijena biomasom iznosila je manje od 1%. Ovaj energent može da se koristi za proizvodnju toplotne i električne energije, ali je u Srbiji njen značaj najveći u rešavanju skupog daljinskog grejanja.

„Grejanje na biomasu (je) jeftinije i zdravije od grejanja na mazut i to za oko 20% u delu koji se odnosi na cenu energenta“, navode iz Ministarstva rudarstva i energetike.

Osim Priboja, još devet lokalnih samouprava trebalo je da pređe na ovakav vid daljinskog grejanja. Uz kredit Nemačke razvojne banke KfW od 20 miliona evra i dve donacije iz Nemačke i Švajcarske od sedam miliona evra, u Malom Zvorniku, Novoj Varoši, Novom Pazaru, Prijepolju, Bajinoj Bašti, Valjevu, Priboju, Kladovu, Majdanpeku i Bečeju, grejanje na fosilna goriva trebalo je da postane prošlost. Prema informacijama iz KfW-a, rok za to je mart 2024. godine.

Međutim, prelazak opština na biomasu ne ide glatko.

Kako navode iz Ministarstva, šest od 10 opština je odustalo od kredita KfW-a za izgradnju toplana, dok se jedna priključila. „U međuvremenu od programa su odustali Majdanpek, Nova Varoš, Bečej, Valjevo, Kladovo, Bajina Bašta, a priključio se Knjaževac“, poručuju iz Ministarstva.

Ceo tekst možete pročitati na sledećem linku: https://www.cins.rs/opstine-odustaju-od-grejanja-stanova-na-biomasu-drzava-bez-plana/

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka na www.cemaforum.rs