Foto: Pixabay

Svet u velikoj meri nije uspeo da zaštititi biodiverzitet, priroda sve više pati, a stanje se pogoršava, navodi se u velikom UN-ovom izveštaju koji je objavljen u utorak. Iako puno dogovorenih ciljeva nije ispunjeno, ipak ima i svetlih tačaka.

UN globalni izveštaj o biodiverzitetu doneo je zaključak da nijedan od 20 ciljeva, koji su dogovoreni pre deset godina s rokom do 2020. godine, nije u potpunosti ostvaren.

Samo šest ciljeva - koji se tiču zaštite ekosistema i promovisanja održivosti - "delimično je ostvareno."

Krhki ekosistemi poput koralnih grebena i tropskih šuma posebno su ugroženi, a koralima sve više preti izumiranje, rekli su naučnici.

Prekomerno ribarenje, prekomerna eksploatacija, klimatske promene, zagađenje i invanzivne strane vrste neki su od uzroka gubitka biodiverziteta i degradacija ekosistema.

Ali, prema izveštaju postoje i svetle tačke, uključujući pad stope deforestacije, povećanu svest o biodiverzitetu i očuvanju te veći udeo kopnenog dela i okeana na planetu koji su stavljeni pod zaštitu.

"Mnogo dobrih stvari se događa širom sveta, a njih treba slaviti i ohrabrivati", rekla je Elizabeth Maruma Mrema, izvršna advokatica Konvencije o bioraznolikosti, koja je objavila izveštaj.

"Kakogod, stopa gubitka biodiverziteta je dosad neviđena u istoriji čovečanstva, dok se pritisci povećavaju. Živi sistemi Zemlje kao celina su ugroženi", rekla je.

Dodala je da kontinuirana degradacija prirode povećava verovatnoću širenja bolesti poput novog koronavirusa na čoveka.

Izveštaj poziva na osam hitnih promena da bi se zaustavilo propadanje prirode, uključujući obnovu ekosistema, redizajn poljoprivrede i smanjenje konzumacije mesa i ribe.