Foto: Cema forum

Junski izbori u Srbiji najsporniji su još od pada režima Slobodna Miloševića, kada se pogledaju sve uočene nepravilnosti i kontroverze, kaže u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) Nikola Burazer, programski direktor nevladinog Centra savremene politike, koji je u saradnji sa nemačkom nevladinom fondacijom Fridrih Ebert (Friedrich Ebert Stiftung, FES) tokom jula i avgusta uradio analizu prethodnog izbornog procesa u Srbiji.

Ovo istraživanje je rezultat sopstvenih praćenja i analiza Centra savremene politike, zvaničnih dokumenata, kao i istraživanja drugih nevladinih organizacija – među kojima su i CRTA, BIRODI, Transparentnost Srbija - o izbornom procesu, dijalogu vlasti i opozicije u Srbiji tokom prošle godine, vanrednom stanju uvedenom početkom marta i ponašanju vlasti u tom periodu.

Nikola Burazer, koji je i jedan od autora ovog istraživanja, kaže da iako zvuči paradoksalno da je Aleksandar Vučić, lider vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) koja je osvojila skoro dve trećine glasova, gubitnik izbora, dugoročnije gledano on to zaista jeste jer je završio sa parlamentom bez opozicije i uz vrlo jasnu sliku o neregularnosti izbora koja je obišla ceo svet.

Takođe ističe da bi mnogima u Evropskoj uniji više odgovaralo da je nekakva opozicija ipak uspela da uđe u parlament i da se svi prave da je Srbija demokratska država, ali da sada to više nije moguće. Gledanje kroz prste vlastima u Srbiji zbog dijaloga sa Kosovom danas je, dodaje, mnogo manje održiva pozicija nego što je to bio slučaj prethodnih godina.

RSE: Koje ste to nepravilnosti u izbornom procesu u Srbiji uočili na kojima temeljite ovakav zaključak?

Burazer: Kada pogledate celokupan izborni proces i sve nepravilnosti koje su u njemu uočene, jasno je da su u pitanju najsporniji izbori još od pada Miloševića. I ranije su u svakom izbornom ciklusu uočene različite nepravilnosti, ali one ovaj put svojim brojem i ozbiljnošću zasenjuju sve viđeno do sada i predstavljaju zabrinjavajući korak unazad kada je u pitanju regularnost izbornog procesa u Srbiji.

Naravno, postoje sa jedne strane jasna kršenja zakona, a sa druge strane zakonski valjani postupci koji ozbiljno ugrožavaju legitimitet izbora. Mi smo se u analizi bavili svim ovim pitanjima.

Dugačak je spisak ozbiljnih problema o kojima bi trebalo govoriti, ali možda su najdrastičniji promena izbornih uslova svega par meseci pre datuma izbora, uključujući i promenu načina prikupljanja potpisa usred kampanje, kao i očigledne manipulacije sa potpisima nakon ove poslednje izmene zakona, zbog kojih je gotovo polovina lista sumnjivo kandidovana.

Još kada na to dodamo zloupotrebu pandemije koronavirusa u predizborne svrhe i ozbiljnu sumnju na zataškavanje broja podataka zaraženih i preminulih radi podizanja izlaznosti na izborima, dobijamo nešto što se ne može opisati drugačije nego kao katastrofa, i što će jednog dana verovatno zahtevati ozbiljnu istragu.

Najviše zapanjuje to što su ovo izbori čiji rezultat uopšte nije bio neizvestan. Da nije bilo svih pomenutih neregularnosti, izlaznost bi bila dosta manja, ali bi pobednik ostao isti. Međutim, vlasti su želele da po svaku cenu podignu izlaznost i simuliraju kompetitivnost, što i jesu razlozi za najveći broj uočenih problema.

Opširnije pročitajte na Radio slobodna Evropa.