Novinar štrajkuje glađu u Novom Pazaru, traži tačan broj umrlih

Ruždija Šabotić, novinar iz Novog Pazara, danima je sa ostalim građanima okupljenim oko Incijative slobodnih građana Novog Pazara protestovao ispred uprave Opšte bolnice Novi Pazar, da bi jutros, kao što je i najavljivao, počeo štrajk glađu, prenosi Nova.rs

Sinoć je Šabotić ispred bolnice u Novom Pazaru parkirao automobil, kako bi imao gde da provodi noć, ali mu je auto pauk službom jutros isporučen ispred njegove kuće. Šabotić je počeo da štrajkuje glađu ispred dijagnostičkog centra Opšte bolnice, u kojoj je smeštena kancelarija direktora ove institucije – dr Meha Mahmutovića.

Međutim, veliki broj pripadnika privatnog obezbeđenja i policije jutros je ubeđivalo Šabotića da se skloni iz kruga bolnice, koji je, navodno “crvena zona”, mada je Šabotić seo ispred dečijeg odeljenja, koji je “zelena zona”.

Obezbeđenje je pokušalo i da odvede Šabotića na silu, ali je policija na kraju ubedila novinara da se skloni, pa je on štrajk nastavio ispred doma zdravlja, a pripadnici obezbeđenja bolnice su predstavnike medija jutros uklonili iz kruga OB Novi Pazar i zabranili da profesionalno izveštavaju sa lica mesta.

Šabotić je za Nova.rs kao glavne zahteve štrajka glađu označio da on, “ali i svi građani žele da se konačno izađe sa tačnim brojem” preminulih od posledica koronavirusa, “bez peglanja podataka”.

On zahteva i da se javnost Novog Pazara i cele zemlje obavesti za šta su potrošene donacije kao i da se smeni direktor Opšte bolnice Novi Pazar dr Meho Mahmutović i njegovi najbliži saradnici.

NOVINARI SU I RANIJE ŠTRAJKOVALI GLAĐU

Ovo nije prvi slučaj u Srbiji da novinari štrajkuju glađu. Novinar Jovica Vasić, je pre četiri godine štrajkovao glađu i žeđu ispred sedišta Policijske uprave u Nišu, u znak protesta zbog katastrofalnog položaja „običnog čoveka“ i neprocesuiranja zloupotreba „privilegovanih“ u Srbiji. Štrajk glađu je odlučio da obustavi dan nakon što su mu predstavnici novinarskih i medijskih organizacija obećali pomoć. Ipak Vasić je ponovo štrajkovao i naredne godine.

Dugogodišnji novinar, nekadašnji predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) i osnivač nedeljnika 'Vranjske' Vukašin Obradović je 2017.godine odlučio da štrajkom glađu ukaže na situaciju u profesiji za čije osnovne postulate se hrabro i beskompromisno borio godinama. Nedeljnik "Vranjske" nakon 23 godine prestao je da izlazi u septembru 2017.godine. Obradović je štrajk glađu prekinuo nakon jednog dana na preporuku lekara ZC Niš.

Poznat je i slučaj Maje Pavlović, vlasnice Kanala 9 koja je u nekoliko navrata štrajkovala glađu tražeći sistemska rešenja za lokalne emitere. Iako je o tome razgovarala sa predsednikom države Aleksandrom Vučićem, pomak nije napravljen jer je u maju ove godine Vrhovni kasacioni sud potvrdio je oduzimanje frekvencije Kanalu 9. Tokom poslednjeg štrajka, Maju Pavlović su posetili i predstavnici OEBS-a koji su tada istakli da su uznemireni što se prava novinara i medija brane štrajkom glađu.

Urednik i novinar hronike u listu "Pravda" Dejan Ljutić i Ivan Radojičić započeli su 2009.godine štrajk glađu zbog neisplaćenih petomesečnih plata. Dvodnevni štrajk glađu novinara „Pravde“ Dejana Ljutića i Ivana Radojičića okončan je dogovorom s poslodavcem da im se isplate dve od pet zaostalih plata.

Štrajkovali su glađu i novinari "Kurir-sporta" 2008.godine, jer im tadašnji vlasnik lista Radisav Rodić nije isplatio tri plate. Nakon nedelju dana, četrnaestoro novinara ugašenog lista "Kurir-sport", zbog narušenog zdravstvenog stanja, obustavilo je štrajk glađu.

ŠTRAJK GLAĐU KROZ ISTORIJU

Štrajk glađu je vid protesta se već dugo koristi u borbi za najrazličitije ciljeve, a teorija igara i istorijski pregled štrajkova glađu ukazuje na motivacije, simboliku i njihovu (ne)uspešnost. Aktivisti, radnici, političari ovu metodu više od 110 godina koriste da se izbore za svoja prava i zahteve. Ili barem da pokušaju da dobiju ono što žele.

Gladovanje da bi se nešto postiglo prvi put je zabeleženo u drevnim indijskim spisima koji govore o bratu prognanog kralja Rame. On je odbijao da jede kako bi nagovorio vlasti da mu vrate brata. Ova ideja postojala je u Irskoj pre prihvatanja hrišćanstva, a bila je i pravno dozvoljena. Ako je čovek osećao da zbog vas trpi nepravdu i zbog toga je gladovao do smrti na vašem pragu, morali biste da platite njegove dugove. Marion Volas-Danlop prva je u modernoj istoriji započela štrajk glađu 1909. godine

Jedan od najpoznatijih ljudi koji su štrajkovali glađu i pionir ovog postupka u modernom svetu svakako je bio Mahatma Gandi. On je nekoliko puta štrajkovao glađu, da bi poručio svetu kako je protiv britanske kolonijalne vlasti u Indiji.

Odbijanje hrane počeli su da koriste i radnici kako bi izborili svoja prava. Prvi među njima bio je Sezar Džavez, predsednik sindikata iz Amerike, poreklom iz Meksika, koji je gladovao 25 dana 1968. godine da bi izborio više zarade za poljoprivrednike.Prvi masovniji štrajk glađu sprovelo je deset republikanaca u zatvoru u Severnoj Irskoj 1981. Oni su tražili da dobiju status političkih zatvorenika.

Ovaj vid protesta kroz istoriju najčešće je vodio do ostvarivanja ljudskih prava. Danas sve češće štrajkuju glađu i političari. U Srbiji se na političkoj sceni štrajkovalo glađu da bi se raspisali izbori, poštovanja Rezolucije 1244 o Kosovu i Metohiji, zahteva da se sastanu vlast i opozicija, zatim da se protiv jednog od lidera opozicije pokrene istraga i slično, o čemu možete pročitati OVDE.

KOLIKO ČOVEK MOŽE DA IZDRŽI BEZ HRANE?

Nutricionisti tvrde da čovek ukoliko pije vodu, a ne jede hranu, može da izdrži dve do tri nedelje. Ovaj proces se razlikuje od čoveka do čoveka, ali se veruje da oni koji imaju više zaliha masti u telu, mogu duže da izdrže. Ako oni koji gladuju uzimaju vodu, vitamine i so - to im može pomoći da izdrže duže. Bez vode, život bi izgubili u roku od nekoliko dana.

Izvor: Nova.rs/ObjektivNo1.rs