Danka Šušić: LIFT

Img

Autorka bloga je Danka Šušić iz Zablaća kod Čačka, dugogodišnja radijska novinarka i građanska aktivistkinja.

Zahvaljujući  modernoj  arhitekturi, ili čežnji da se  dosegnu oblaci, osvajanje visine se danas ne može zamisliti bez liftova.

Prva sprava, preteča današnjeg lifta, datira još iz III veka pre nove ere. Bila je to drvena konstrukcija sa konopcima, koje su vukli ljudi, ili životinje. Istorija donosi pronalazak parne mašine, potom hidraulike, pa su i liftovi funkcionisali na te načine. Prvi električni lift, pokrenut je u Baltimoru, pred kraj devetnaestog veka.

U našoj zemlji „ seljaka na brdovitom Balkanu“, lift je posebna priča. Kada ulazite u zgradu, gde je ta sprava neophodna, prvo se nameće pitanje, da li lift radi? Drugo pitanje je – ima li struje? Vreme restrikcija, najbolje pamte oni koji su ostajali zaglavljeni  između spratova po nekoliko sati.

Za razliku od liftova po belom svetu naši su, uglavnom, spori. Osim toga, stupanje u iste stvara parališući strah pri pomisli na nesigurne sajle. Unutrašnjost naših liftova, pružiće vam savršenu zabavu, ako se vozite do vrha, jer sadrže niz ''kreativnih'' kompozicija.

Tu su natpisi, ko je s kim, kada i kako. Ostavljen broj telefona da, u slučaju krize, potražite spasioca jer on dolazi i usrećuje vas maštovito. Potom, pećinski  ostaci nedovršenog evolutivnog procesa – u obliku crteža. Figure veneris, izvesni delovi tela u centimetrima, stranačka obeležja, lobanje, svađe ''delija'' i ''grobara'', zakazivanje lomljenja kostiju, te primitivni ženski akt sa strelicama i opisom. Tu su i polomljena dugmad na komandnoj tabli čije je numere rukom ispisao savesni stanar obeležavajući spratove i alarm. А samuju i četiri  šrafa u znak sećanja na ogledalo.

Sve to videćete samo u slučaju da čelična žica koja obezbeđuje sijalicu nije izvaljena, a sijalica ukradena. Tada ćete putovati kroz hororsku tamu.

Na površini od pola kvadrata umesto šest u našim liftovima je veći broj osoba: par koji se ljubi, nervozni srednjoškolac, gospođa sa lijanderom u saksiji, istripovani narkoman koji se smeje slikama što mu lete kroz načeti mozak, gospodin sa kesama iz marketa, trudnica bez kiseonika, bakica što iz podruma nosi vanglu punu kiselog kupusa, besprekorno ispeglani japi...

Pravilo je da onaj ko prvi izlazi uvek stoji u najudaljenijem uglu lifta, pa obara sve oko sebe kad se lift zaustavi na njegovom spratu, umesto da svi izađu i propuste ga, kad je već tako... Česta je, takođe, pojava tragova kućnih ljubimaca na podu lifta ali vlasnici kuca i maca za živi glavu to ne priznaju ističući da su njihovi ljubimci fino vaspitani i da ste vi baksuz, jer čim ne volite životinje, ne volite ni ljude.

Liftovi su zgodno mesto da se neko ’’odšmeka’’, da se popreko gledaju zavađene komšinice, da hirurg sa petog opipa natečeni žuč susetki sa trećeg, da se zalupi vratima pred nosem nekome ko užasno žuri i da se ta ista vrata ostave otvorena na osmom – namerno.

A Budimir Trajković, u filmu o svom ljubavnom životu, želeo je očajnički, da vožnja liftom potraje večno, kako bi se predstavio devojci sa četvrtog sprata.

Zaboravite lift, koristite stepenice! Po danu, to je dobro za vašu kondiciju. Noću ih izbegavajte, jer nema hodničnog svetla a u lift nipošto ne ulazite jer je u njemu možda manijak u mantilu. Zatvorite se u svoja četiri zida. Onog časa kada zaspite i počnete slatko da sanjate snove će vam, u pola četiri ujutru, uništiti lupanje vratima lifta jer to je vreme kada se završavaju žurke. Posle pola sata, kada se malo umirite, komšija pekar krenuće na posao...

Izvor: cemaforum.rs



Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka na www.cemaforum.rs