AKTIVIRAJ FIRMU, UZMI MILIONE, PA JE UGASI: Dva grada, isti koncert, isti obrazac trošenja javnog novca

Dok građani finansiraju koncerte estradnih zvezda iz lokalnih budžeta, milionski poslovi završavaju u rukama preduzetničkih radnji koje se ubrzo nakon naplate ugovora vraćaju u stanje mirovanja. Analiza javnih nabavki za koncerte Dragane Mirković u Čačku i Boru pokazuje gotovo identičan obrazac koji se poslednjih godina sve češće pojavljuje širom Srbije.

Dva grada. Dve javne nabavke. Isti izvođač. Isti datum raspisivanja. Dva različita posrednika. I isti epilog – firme koje su dobile milionske ugovore ubrzo prestaju sa aktivnim radom.

Turistička organizacija Čačka raspisala je 17. jula 2025. godine pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva za koncert Dragane Mirković na manifestaciji „Kupusijada“ u Mrčajevcima. Vrednost posla iznosila je 2,9 miliona dinara.

Kao razlog za izostanak konkurencije navedeno je da samo jedan privredni subjekt poseduje ekskluzivna prava zastupanja izvođača. Ugovor je dodeljen preduzetničkoj radnji „Stage Plus“ iz Zmajeva.

Koncert je održan 20. septembra. Samo dva dana kasnije, 22. septembra, firma koja je dobila posao odlazi u stanje mirovanja.

Istog dana kada je Čačak raspisao svoju nabavku, Centar za kulturu grada Bora pokrenuo je postupak za koncert iste pevačice. Ovoga puta primenjen je otvoreni postupak javne nabavke vredan više od 3,2 miliona dinara.

Na tender se, međutim, javio samo jedan ponuđač.

Posao je dobila preduzetnička radnja „Art Station“ iz Kovilja, koja je ponudila cenu identičnu procenjenoj vrednosti nabavke. Nakon realizacije ugovora i ova firma ulazi u stanje mirovanja.

Milioni prolaze kroz firme koje nestaju iz poslovnog prometa

Na prvi pogled, oba postupka formalno izgledaju različito. Jedan je sproveden kroz pregovarački postupak bez javnog poziva, drugi kroz otvoreni tender.

Međutim, krajnji rezultat je gotovo identičan.

Milionski ugovori finansirani novcem građana završavaju kod privrednih subjekata koji ubrzo po realizaciji posla prestaju da budu aktivni učesnici na tržištu.

Takva praksa značajno otežava javnu kontrolu i postavlja pitanje kako se prati dalji tok novca nakon što sredstva budu isplaćena.

Posebno je zanimljivo da se kao zastupnici estradnih izvođača pojavljuju preduzetničke radnje koje periodično ulaze i izlaze iz aktivnog poslovanja, iako se radi o izvođačima koji tokom cele godine imaju nastupe širom Srbije i regiona.

Dokumentacija nestaje, pitanja ostaju

Transparentnost dodatno narušava činjenica da dokumentacija nije trajno dostupna javnosti.

Kod postupka u Boru podaci su naknadno uklonjeni sa sajta naručioca, dok kod postupka u Čačku kompletna dokumentacija nije bila dostupna na internet prezentaciji naručioca.

Time se građanima, medijima i istraživačima dodatno otežava analiza načina na koji se troši budžetski novac.

Obrazac koji se ponavlja širom Srbije

Ovo nije izolovan slučaj. Poslednjih godina uočava se sve veći broj javnih nabavki za kulturne i zabavne manifestacije u kojima se kao posrednici pojavljuju privredni subjekti sa kratkim periodima aktivnog poslovanja.

Iako sama činjenica da je firma u mirovanju ne predstavlja kršenje zakona, ostaje pitanje da li je ovakav model poslovanja primeren kada je reč o poslovima vrednim više miliona dinara koji se finansiraju novcem poreskih obveznika.

Kada se saberu činjenice – isti izvođač, isti datum raspisivanja, milionski ugovori, samo jedan ponuđač i firme koje ubrzo nakon naplate odlaze u mirovanje – ostaje utisak da javnost ima mnogo više pitanja nego odgovora. A upravo bi transparentnost trebalo da bude osnovni princip svakog trošenja javnog novca.

Izvor: Cemaforum.rs