Plate ponižavajuće male, na posao dolaze bolesni jer ne mogu da priušte izostanak - šta još piše u izveštaju CPE

Zarade više nisu samo nedovoljne, već su često ponižavajuće male i realan opstanak zavisi od neprekidnog prekovremenog rada, uključujući vikende. Radnici dolaze bolesni, jer ne mogu da priušte izostanak. Kada do povreda dođe, proizvodnja često, kako navode radnici, nastavlja bez prekida - čak i u slučajevima ozbiljne povrede. Norme koje treba da se ispune u proizvodnji ne prepoznaju ljudske granice, ekstremne vrućine su sve češće - i do 38 stepeni leti u proizvodnim halama. Nekada i fabrički termometri ne rade ispravno ili su postavljeni tako da daju niže vrednosti. Ovo je samo deo onoga što radnici automobilske i tekstilne industrije doživljavaju na poslu, a što je Centar za politike emancipacije (CPE) naveo u istoimenom izveštaju.

Tokom 2025. godine Centar za politike emancipacije je organizovao pet interaktivnih treninga za više od 100 radnica i radnika iz automobilske i tekstilne industrije. Na osnovu ovih susreta, kako je saopšteno, objavljen je novi izveštaj "Šta radnici i radnice doživljavaju na poslu - pregled ključnih problema i preporuka".

Izveštaj, kako se ističe - "jasno pokazuje da radni rizici i povrede prava ne predstavljaju sporadične incidente, već su direktna posledica načina na koji su organizovani proizvodnja, rukovođenje i kontrola troškova".

Nalazi prikupljeni kroz treninge pokazuju da se, uprkos razlikama u tehnologiji i organizaciji rada, kod svih poslodavaca ponavljaju tri ključna problema:

Ugrožavanje bezbednosti i zdravlja

Radnice i radnici obavljaju zadatke u neergonomskim uslovima, uz prekomernu buku i neadekvatnu klimatizaciju, što drastično povećava rizik od povreda na radu i dugoročnog narušavanja fizičkog i psihičkog zdravlja.

Radnici svedoče o uslovima koji iscrpljuju telo preko održivih granica, usled čega ponavljajući rad proizvodi hronične povrede i deformitete. U tom kontekstu, zastarela oprema i kratke pauze dodatno povećavaju rizike.

Prekovremeni rad kao pravilo i niske zarade

Radnici su naglasili da se prekovremeni rad koristi kao redovna praksa, a ne kao izuzetak. Pored toga, radnici su istakli da zarade često nisu samo nedovoljne za iole dostojanstven život, već su ponižavajuće male, zbog čega realan opstanak zavisi od neprekidnog prekovremenog rada koji uključuje i vikende. Prepoznata je i praksa prinudnog upućivanja na godišnji odmor kako bi se poslodavci prilagodili poslovnim oscilacijama, što obesmišljava godišnji odmor kao pravo zaposlenog.

Diskriminacija i narušavanje dostojanstva

Diskusija je pokazala prisustvo ozbiljnih kršenja radnih prava u domenu zaštite dostojanstva, usled vređanja, omalovažavanja, vikanja i ponižavanja od strane neposrednih rukovodilaca. Učesnici su ukazali na zabrinjavajuće prakse diskriminacije uzbunjivača, koja se najčešće manifestuje kroz udaljenje sa rada bez krivice radnika. Diskriminacija je usmerena i prema starijim radnicima i radnicama, a naročito prema ženama, navodi se u izveštaju.

U halama 38 stepeni

Izveštaj donosi i poseban osvrt na pravednu ekološku tranziciju, ističući da ekološki standardi i radna prava u praksi čine jednu celinu.

"Učesnici su naveli da temperature u halama tokom leta dostižu i 38°C, dok su u zimskom periodu prostorije za rad izrazito hladne i bez dovoljne zaštite. Prema navodima radnika i radnica, poslodavci neretko prikrivaju problem ekstremne vrućine umesto da ga sistemski rešavaju. Ekstremne temperature, prašina i organizacija rada pod pritiskom često nerealno visokih normi direktno utiču na zdravlje radnika, ukazujući na to da se klimatska adaptacija ne može svesti samo na tehnička ulaganja", navodi se u izveštaju.

Predstavnici radnika i radnica su istakli da je pravedna ekološka tranzicija nemoguća ukoliko su osnovna prava na organizovanje samo nominalna ili slaba u praksi. Kako bi se situacija zaista promenila, neophodne su sistemska rešenja, a do tada neophodno je jačanje sindikalnih kapaciteta, jer sindikati ostaju glavna organizaciona forma za borbu za bolje uslove rada.

Efikasnost invervencija sindikata

"Kada je reč o efikasnosti intervencija sindikata, iskustva sa terena ukazuju na dve dominantne vrste delovanja: obraćanje poslodavcu i obraćanje nadležnim institucijama. Intervencije prema poslodavcu najviše su davale rezultat u situacijama kada su zahtevale jasno tehničko ili organizaciono rešenje (npr. otklanjanje manjih nedostataka na sredstvima za rad ili korekcije procesa rada) i kada su postojali dokumentovani dokazi i nedvosmislena zakonska osnova", navodi se u izveštaju CPE.

Najmanje pomaka bilo je, kako se ističe, u slučajevima u kojima bi poslodavac trpeo direktan trošak ili pad efikasnosti, kada su propisi ostavljali prostor za „sive zone“ (poput prinudnog godišnjeg odmora ili udaljenja sa rada bez krivice radnika), kao i kada poslodavac ima interes da zadrži „fleksibilnost“ kroz prekovremeni rad.

Obraćanje institucijama, najčešće Inspektoratu za rad, prema izveštajima sindikalnih predstavnika u većini slučajeva nije rezultiralo utvrđivanjem nepravilnosti, iako je u pojedinim situacijama inspekcija reagovala i podnosila prekršajne prijave.

U izveštaju su iznete i preporuke.

Preporuke

Kako bi se povećala efikasnost sindikalnog delovanja i unapredila zaštita prava zaposlenih, preporučuje se sledeće:

Jačanje kapaciteta za prepoznavanje kršenja prava

Sindikalni predstavnici, navodi se, treba jasno i pouzdano da prepoznaju različite oblike kršenja prava - od nepravilnosti u bezbednosti i zdravlju na radu, preko povreda Zakona o radu, do zlostavljanja i diskriminacije. "U tom smislu, važno je kontinuirano osposobljavanje i ažurno informisanje o relevantnim propisima, kao i razumevanje konkretnih obaveza poslodavca u praksi", ističe se u izveštaju.

Aktivno praćenje situacije kod poslodavca

Neophodno je da sindikalni predstavnici budu u toku sa promenama u organizaciji rada, tehnološkim procesima, raspodelom radnih zadataka i planovima proizvodnje. Pravovremeno uočavanje rizika i nepravilnosti omogućava bržu intervenciju i smanjuje verovatnoću da se problemi ukorene i postanu „novo normalno“, objašnjava se u izveštaju.

Pravovremena i argumentovana reakcija prema poslodavcu

Sindikat treba da reaguje odmah po uočavanju nepravilnosti, kroz jasno formulisane zahteve, pozivanje na konkretne zakonske odredbe i potkrepljivanje navoda dostupnim dokazima i dokumentacijom, jedna je od preporuka. Brza, precizna i profesionalna komunikacija, kako se ocenjuje - povećava šanse da poslodavac otkloni problem pre nego što proizvede dodatne štetne posledice po radnike.

Aktivno korišćenje mehanizama u lancima snabdevanja i međunarodne solidarnosti

Sindikat i partnerske organizacije treba sistematski da mapiraju lance snabdevanja (ključne kupce, brendove i matične kompanije) i da, kada domaći mehanizmi ne daju rezultat, koriste raspoložive međunarodne kanale pritužbi i odgovornosti kompanija, ukazuje se u izveštaju.

To podrazumeva: prikupljanje i standardizovanje dokaza (svedočenja, dokumentacija, fotografije, evidencije o radnom vremenu i povredama), koordinaciju sa sindikatima u zemljama kupaca/brendova, kao i pokretanje postupaka prema relevantnim telima i žalbenim mehanizmima kompanija.

"Cilj je da se pritisak ne zadrži isključivo na lokalnom nivou, već da odgovornost snose i akteri koji kroz nabavne prakse i cenovni pritisak oblikuju uslove rada u proizvodnji", navodi se u izveštaju.

Dosledno obraćanje nadležnim institucijama

Kada poslodavac ne reaguje ili kada je povreda teža, sindikalni predstavnici treba blagovremeno da se obrate Inspekciji rada i drugim relevantnim organima.

Dosledno korišćenje institucionalnih mehanizama, kako se ukazuje, važno je i zbog stvaranja traga o ponavljajućim nepravilnostima i pritiska da se propisi sprovode u praksi

Praćenje efekata intervencija i sistematsko dokumentovanje

Potrebno je voditi urednu evidenciju o svim intervencijama: šta je prijavljeno, kome, kada, uz koje dokaze, kako je poslodavac odgovorio i da li su institucije reagovale.

"Ovakvo dokumentovanje omogućava sindikatu da proceni šta daje rezultat, šta ne, gde se pojavljuju 'sive zone', i da na osnovu toga gradi dugoročnu strategiju delovanja", navodi se u izveštaju.

Jačanje komunikacije sa radnicima

Sindikat treba da bude lako dostupan zaposlenima i da aktivno ohrabruje radnike da prijavljuju nepravilnosti.

"Pravovremene, tačne i proverljive informacije sa terena ključne su za efikasnu zaštitu prava – posebno u uslovima pritisaka, straha od odmazde i slabe transparentnosti kod poslodavaca", zaključuje se u izveštaju "Šta radnici i radnice doživljavaju na poslu" - pregled ključnih problema i preporuka.

Izveštaj je u celosti dostupan na OVOM linku.

Izvor: N1