Foto: Cemaforum.rs

Socijalno preduzetništvo veoma efikasno može da odgovori na potrebe različitih društvenih zajednica – od osetljivih i marginalizovanih grupa do zaštite životne sredine, ruralnog, održivog razvoja i treba da predstavlja stub i osnovu za zdrav razvitak Srbije.

Solidarna ekonomija prepoznata je kao bitan segment u svetskoj ekonomskoj praksi dok se u Srbiji i dalje čeka Program razvoja socijalnog preduzetništva.

Od donošenja Zakona o socijalnom preduzetništvu do danas registrovano je 21 socijalno preduzeće iako po principima solidarne ekonomije posluje više od 500 preduzeća širom zemlje. Ipak, jako mali broj pravnih lica i zvanično zatraži status socijalnog preduzeća jer bez obzira što Zakon predviđa određene olakšice i beneficije u praksi, bez Programa, to ne postoji.

Ako se osvrnemo samo na jedan segment zbog koga je ovaj Zakon i usvojen a to je zapošljavanje teže zapošljive kategorije stanovništva u koje spadaju osobe sa invaliditetom, dugoročno nezaposlene žene i starije od 45 godina, nekvalifikovani radnici, žrtve nasilja u porodici, itd. socijalno preduzetništvo je nezamenjivo.

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje dugoročno nezaposlenih osoba u Srbiji ima 260.000 od kojih 153.000 čine žene starije od 50 godina, a za njih jedina šansa jeste da pokrenu sopstveni biznis po solidarnim modelima.

Sam sektor socijalne ekonomije zahteva sinergijsko delovanje javnog, privatnog i civilnog sektora u rešavanju postojećih izazova. Upravo Centar za monitoring i aktivizam - CEMA pokušava kroz projekte u saradnji sa Regionalnom privrednom komorom i privrednicima Čačka da inicijativama podstakne lokalnu samoupravu da donese akte kojima će biti definisane određene beneficije za socijalna preduzeća.

Neke od mera koje je civilno društvo predložilo i koje se nalaze u Nacrtu Programa jesu finansijske prirode i odnose se na podršku početnicima u poslovanju, nabavku opreme i podršku u zapošljavanju, ali tu su i mnoge druge mere poput obezbeđivanja prostora za rad, stručne i savetodavne podrške, pozicioniranja na tržištu, jačanja kapaciteta socijalnih preduzeća i dr.

Pored navedenih vidova podrške jedan od načina za razvoj socijalnog preduzetništva jesu socijalne javne nabavke. Zakon o javnim nabavkama pruža mogućnost da se uvođenjem socijalnih kriterijuma u postupke javnih nabavki omogući održivi razvoj ovog sektora, ali u praksi nisu dostupne socijalne javne nabavke. Grad Čačak od donošenja ovog Zakona do danas nije imao ni jednu rezervisanu odnosno socijalnu javnu nabavku.

Zakon ne propisuje nikakve faktičke olakšice i oslobađanja od poreza, već samo ističe potrebu da se za subjekte socijalnog preduzetništva propiše poseban poreski tretman. Sve ostale kao i beneficije u pogledu doprinosa koji se plaćaju za zaposlene, naknada za korišćenje javnih dobara i druge novčane obaveze prema republičkom budžetu i budžetima lokalnih samouprava ostavio je da se posebnim aktima bliže urede.

Lokalne zajednice imaju mogućnost da se pozivajući na Zakon aktivno posvete ovoj temi, ali do sada retko koja jedinica lokalne samouprave se samoinicijativno pokrenula sa nulte tačke. Naš zadatak, kao građana i civilnog sektora jeste da pritiskom na JLS podstaknemo razvoj solidarne ekonomije jer ćemo jedino tako postati inkluzivno, pravedno i solidarno društvo.

Izvor: Cemaforum.rs