Zoran Pašalić ističe da razvoj nauke i tehnologije, korišćenje novih izvora energije, izgradnja velikog broja industrijskih postrojenja i razvoj velikih urbanih sredina, nose sa sobom opasnost od štetnih posledica po životnu sredinu. Nesporno je, navodi u saopštenju Pašalić, da su u Srbiji poslednjih godina uloženi veliki napori na izgradnji adekvatnog i efikasnog programa održavanja, razvoja, unapređenja i zaštite životne sredine.

"Donošenjem velikog broja ekoloških zakona naša zemlja se približila državama koje su svoje ekološke propise uskladile sa nizom međunarodnih akata. Međutim, i dalje se stiče utisak da evropski trendovi u ovoj oblasti još uvek nisu u dovoljnoj meri promovisani i zastupljeni u domaćem zakonodavstvu, niti primenjivi u sudskoj praksi", ocenjuje zaštitnik.

U 2019. godini Zaštitnik građana je primio 40 pritužbi iz oblasti zaštite životne sredine, što i dalje predstavlja oko jedan odsto svih primljenih pritužbi. Zaštitnik građana je pokrenuo postupke po sopstvenoj inicijativi povodom novih požara na deponiji Vinča, zagađenja reke Lupnjače i Zapadne Morave u Čačku, kao i zagađenja Velikog bačkog kanala.

Smatra da je potrebno da se u Srbiji uspostavi održiv sistem zaštite životne sredine, koji mora biti uključen u ostale politike i sektore. Dodaje, da se na taj način obezbeđuju preduslovi za bolje zdravlje i bolji kvalitet života građana, očuvanje prirodnih resursa i konkurentnu privredu.

"Prethodnih godina Zaštitnik građana je iz oblasti zaštite životne sredine primao pritužbe zbog zagađenja vode, vazduha i zemljišta, neprijatnih mirisa, buke i vibracije, nepravilnog odlaganja komunalnog otpada, lošeg kvaliteta vode za piće, kao i zbog nezadovoljstva postupanjem inspekcijskih organa na prijavu pojedinaca ili grupe građana", ukazao je Pašalić.

Izvor: RTS