Ševarlić: Državnom pljačkom dela subvencija poljoprivrednici Srbije dovedeni na rub propasti

Img Foto: Pixabay, ilustracija

Poljoprivrednici u Srbiji dovedeni su na rub ekonomske propasti državnom pljačkom dela subvencija i ogromnim disparitetima cena poljoprivrednih proizvoda i troškova proizvodnje, rekao je danas profesor Poljoprivrednog fakulteta u penziji Miladin Ševarlić.

On je, povodom nezadovoljstva poljoprivrednika Srbije ispunjenjem zahteva posle protesta prošle jeseni i današnjim nastavkom pregovora u Vladi Srbije, rekao da su udruženja mnogobrojna i rascepkana i da imaju slab uticaj na politiku Ministarstva poljoprivrede, izuzimajući pčelare koji se sada povezuju i na nivou Evrope.

„I prethodni režimi, a posebno aktuelni nije primenjivao odredbu iz Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju o izdvajanju pet odsto ukupnih poreskih prihoda u budžet poljoprivrede, pa je od 2013. do 2023. godine poljoprivrednicima zakinuto više od 1,2 milijarde evra. Sredstva IPARD-a EU su donacije i ne mogu se računati u agrarni budžet države, osim 25 odsto koje je Srbija obavezna da doda tim sredstvima“, rekao je Ševarlić za Betu.

Jedina godina kada je, kako je rekao, izdvojeno pet odsto iz budžeta za poljoprivredu je 2023. ali resorno Ministarstvo nije saopštilo koliko je od tog iznosa odvojeno za dugove iz prethodnih godina, a koliko je isplaćeno za podsticaje u toj godini.

„Rezultati popisa poljoprivrede pokazuju da je ovaj, najsloženiji sektor privrede na ivici egzistencije i da je samo proizvodnja meda u ekspanziji jer su pčelari dobro organizovani u nacionalnu asocijaciju i imaju uticaja na politiku subvencija i proizvodnje“, rekao je Ševarlić koji je predsednik Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara Srbije.

Dodao je da poljoprivrednici ni približno nemaju tretman kao strani investitori koji dobijaju i preko 100.000 evra po radnom mestu.

Objašnjavajući odnose cena Ševarlić je rekao da je za kilogram uree 1975. godine, od kada se prati taj paritet, trebalo prodati samo kilogram pšenice, a ove godine treba više od tri kilograma. Litar dizela 1955. godine od kada se prati taj paritet, vredeo je 1,3 kilograma pšenice, a 2023. litar regresiranog dizela po 179 dinara vredeo je koliko osam kilograma pšenice, a po punoj ceni dizela od 200 dinara kao 10 kilograma pšenice ili 7,5 puta više.

„Danas poljoprivrednik treba da proda 2,5 kilograma pšenice da bi njegovo dete kupilo kiflu od 50 dinara za užinu, a ne treba ni govoriti koliko košta traktorska guma. Takvi disperiteti nikada u istoriji agrara nisu postojali“, rekao je Ševarlić.

Zbog, kako je rekao, „pljačke pojoprivrednika prethodnih deset godina ovaj režim ne može da doprinese opstanku poljoprivrede bez deset odsto učešća agrarnog budžeta u ukupnom budžetu“.

Ševalić je rekao da nije dobro što su rezultati popisa poljoprivrede iz prošle godine upoređeni sa podacima ankete 2018. godine, umesto sa podacima popisa iz 2012. godine.

„Možda je to bilo uslovljeno pokušajem da se umanje izuzetno negativne tendencije u poljoprivredi od 2023. godine. Podaci govore da od 2018. godine raste samo jedan segment agrobiznis sektora, proizvodnja meda, koja se nekad smatrla dopunskom proizvodnjom, mada mislim da je jedna od najvažnijih, ne samo zbog proizvodnje meda, nego zbog značaja pčela u oprašivanju svih cvetnica i povećanja prinosa“, rekao je Ševarlić.

Istakao je da su „svi pokazatelji popisa poljoprivrede iz 2023. godine, čak upoređeni i sa podacima iz 2018. godine, umesto iz 2012. poražavajući, jer pokazuju da je broj gazdinstava smanjen za deset odsto, odnosno za oko 50.000, pa da su imali i samo po dva člana, to je 100.000 ljudi manje u poljoprivredi“.

Naveo je da, kada je 2022. godine cena pšenice počela da raste i dostigla 45-47 dinara po kilogramu doneta je odluka, pod uticajem predsednika države (Aleksandar Vučić) da se i pored suficita u zalihama zabrani izvoz, a tržišta je preplavila i ukrajinska pšenica, pa je cena danas u Srbiji 18-19 dinara po kilogramu.

Pod uticajem politike i dilom moćnika je, kako je istakao, doneta i odluka da se pre dve godine zbog suše odobri subvencija za suncokret, koji je najotporniji na sušu, ali ne i za soju koja je najosetljivija na visoke temperature.

Problem je i što je, kako je naveo, aktuelni režim smanjio subvenciju od 12.000 dinara po hektaru, koju je uveo bivši režim, na 4.000 dinara (300 odsto), a pre toga je površina za podsticaje smanjena sa 100 hektara na 20 hektara. Na sve to, prema njegovim rečima, treba dodati i obezvređivanje te sume zbog inflacije.

On je rekao da je posebno „poguban“ uticaj na poljoprivredu imalo otvaranje tržišta za uvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda zbog procesa pridruživanja Srbije EU, uz neizvestan datum dobijanja članstva, a „sa ove tačke gledišta, Srbija kao i Turska, verovatno nikad i neće postati njen član“.

Šteta poljoprivredi, po oceni Ševarlića, naneta je i politikom uravnilovki u subvencijama po hektaru iako je kvalitet zemljišta u ravničarskom i brdsko-planinskom području različit, a time i prinosi, pa je to podstaklo emigraciju stanovništva iz brdskih krajeva.

„Katastrofa je i u stočarstvu, fond je drastično smanjen. Država ima propis da subvencioniše, na primer, autohtone rase, ali taj podsticaj za 2021. i 2022. godine uopšte nije isplaćen. Treba podsetiti da stočarstvo prerađuje ratarske proizvode i kada se smanji brojno stanje stoke ratarski proizvodi ostaju neiskorišćene sirovine, a Srbija, što je nacionalna tragedija, uvozi mleko i meso i postaje tako uvozno zavisna, a time podređena i ekonomski i politički“, rekao je Ševarlić.

Srbija je, kako je istakao, danas formalno zemlja bez proizvodnje genetski modifikovane soje, kukuruza, suncokreta i trebalo je to da iskoristi kao marketing za izvoz te hrane bez GMO za koju „kupci ne pitaju koliko košta“.

Država je u poljoprivredi, kako je rekao, napravila još jedan „zločin“, koristeći najkvalitetnu zemlju za trasu auto-puta ili vađenje šljunka za nasipanje njegove podloge u dolini Zapadne Morave, od Preljine do Kraljeva.

„Leva strana Zapadne Morave, gde je zemljište najplodnije i davalo je dve žetve godišnje, potpuno je uništena auto-putem između ta dva grada. Ostala su mini jezera na mestima gde su eksploatisali šljunak sa dubine od 11 metara, a pitanje je kakvog je kvaliteta taj šljunak kao podloga, što će se videti za koju godinu na kvalitetu puta. Za auto-puteve je moralo da se minimalno koristi plodno zemljište“, rekao je Ševarlić.

Naveo je da je od 1960. godine do 2012. na području centralne Srbije i Vojvodine smanjena površina korišćenog poljoprivrednog zemljišta za 1,493 miliona hektara, bez površine koje su zauzeli autoputevi.

Poljoprivredno zemljište je, prema njegovim rečima, smanjeno zbog širenja gradova, akumulacija, pruga, aerodroma i za druge nepoljoprivredne namene, a dobar deo u brdsko-planinskom području je pošumljen ili obrastao šikarama zbog uranilovke u subvencijama.

„Šokantno je i zabrinjavajuće koliko je smanjena površina pod šumom, osim ako nisu planski posečeni topoljaci i vrbaci po Vojvodini. Ne čudi visok stepen zagađenog vazduha, ako je sada, po popisu, pod šumom 504.104 hektara, što je 48,2 odsto manje nego 2018. godine“, rekao je Ševarlić.

Dodao je da je pohvalno što je Republički zavod za statistiku, drugi put uz finansijsku podršku EU, realizovao popis i što će se raditi studije da bi se detaljnije analiziralo stanje i predložila strategija oporavka poljoprivrede u Srbiji.

Izvor: Beta/N1





Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka na www.cemaforum.rs