Većina muškaraca bi glasala da žena bude predsednica Srbije

Img Foto: Pixabay

Većina muškaraca čak 84 odsto bi glasali za ženu na izborima za predsednika. Kod žena je taj procenat blizu maksimumu i iznosi 94 odsto, rezultati su istraživanja “Zastupljenost žena na značajnim društvenim položajima u Srbiji”.

Istraživanje su sproveli studenti Fakulteta političkih nauka. U istraživanju je učestvovalo 710 punoletnih građanki i građana Srbije svih generacija.

Na vodećim pozicijama potrebno nam je više muškaraca ili žena? Muškarci su u većini odgovorili da su neutralni, tačnije njih 77,3 odsto. Na isto pitanje kod žena ističe se isti odgovor, samo u nešto manjem procentu, kod žena je ukupno njih 59 odsto za neutralni odgovor.

Muškarci u 40 odsto su uglavnom saglasni sa tvrdnjom da ženama nije pruženo dovoljno prilika da pokažu svoje sposobnosti za rad na izvršnim pozicijama. Ženski ispitanici su u nešto većem procentu saglasni sa ovom konstantacijom – njih 47 odsto.

Istraživanje je pokazalo da ako pitamo muškarce, bitnu ulogu prilikom zapošljavanja žena igraju stručna kvalifikacija i radno iskustvo, fizički izgled, kao i bračni i roditeljski status. Takođe, ako govorimo o mobingu, većina smatra da su žene podložnije istom u većoj meri u odnosu na muškarce.

Među ispitanicima vlada mišljenje da ženama nije pruženo dovoljno prilika da pokažu svoje umeće i sposobnosti na liderskim pozicijama i da je upravo to razlog veće zastupljenosti muškaraca na istim. Međutim, postoje i podaci koji govore o tome da zapravo nisu žene te koje su stigmatizovane u pojedinim oblastima, već da su to muškarci.

Ženama pripadaju uloge u obavljanju mnogih poslova, dok muškarcima ostaje da se bave nekim takoreći fizički težim poslovima pa samim tim oni u pojednim temama postaju ugroženija grupa, nasuprot ženama.

Na pitanje koliko ste zadovoljni svojom finansijskom situacijom – 33 odsto ispitanika je odgovorilo da je potpuno zadovoljno svojom finansijskom situacijom, a nešto manji procenat – 27 odsto njih izjasnilo se da je uglavnom zadovoljno. I žene su u istom procentu istakle ove odgovore.

Internet novine i portali su najčešći vid informisanja o dnevnim dešavanjima kod mušakaraca sa čak 49,8 odsto, a zatim slede društvene mreže sa 20,4 odsto i televizija sa 16,4 odsto.

Isti redosled po pitanju prioriteta u informisanju je i kod ženskih ispitanika, jer 32,2 odsto njih je reklo da se informiše preko interneta, portala i novina, dok je informisanje preko društvenih mreža zastupljenije nego informisanje preko televizije, 27,6 odsto naspram 27,2 odsto.

Više od polovine ispitanika 51,6 odsto smatra da je ravnopravnost polova uglavnom ostvarena, a zatim sledi mišljenje od 36,9 odsto ispitanika da uglavnom nije ostvarena.

Kod žena smo došli do zaključka da 54 odsto žena smatra da ravnopravnost u pogledu ravnomernog učestvovanja u obavljanju kako privatnih tako i javnih poslova između muskaraca i zena uglavnom nije ostvarena, dok bi se 38,8 odsto složilo oko toga da je ravnopravnost uglavnom postignuta. Ovde se stavovi dva pola mimoilaze.

Muškarci smatraju da se prilikom zapošljavanja žena u Srbiji stručna kvalifikovanost ceni i da ima uglavnom presudnu ulogu, to je stav 55,6 odsto ispitanih. Žene su sa ovim stavom saglasne i one ističu da je značaj njihove kvalifikovanosti dobio na značaju prilikom zapošljavanja.

Što se tiče radnog iskustva, 50,2 odsto muškaraca je saglasno da radno iskustvo uglavnom ima ulogu prilikom zapošljavanja, dok još 25,3 odsto njih smatra da je ta uloga veoma velika. Ženski ispitanici su skoro identično odgovorili, jer je njih oko 50 odsto reklo da smatra da radno iskustvo uglavnom ima uticaj na zapošljavanje žena.

Prilikom zapošljavanja u Srbiji, 38 odsto ispitanika smatra da izgled uglavnom ima presudnu ulogu, dok još 26 odsto njih smatra da ima veoma bitnu ulogu.

Ženski ispitanici su saglasni sa muškarcima po ovom pitanju, a u ovim odgovorima je i brojniji, jer 46,6 odsto žena ističe da uglavnom ima presednu ulogua, a još 28,9 odsto smatra da izgled ima veoma bitnu ulogu pri zapošljavanju žena.

Kada govorimo o ulozi bračnog statusa prilikom zapošljavanja žena u Srbiji, 43,6 odsto muškaraca zastupa stav da bračni status uglavnom nema bitnu ulogu. Sa druge strane, 26,2 odsto muškaraca smatra da bračni status ima važnu ulogu. Što se tiče uloge bračnog statusa najviše ženskih ispitanika smatra da bračni status uglavnom nema presudnu ulogu prilikom zapošljavanja žena – 35 odsto, a još 12 odsto smatra da uopšte nema.

Odgovorima na pitanje koje se odnosilo na presudnu ulogu prilikom zapošljavanja žena došlo se do rezultata da 33 odsto ispitanika ima mišljenje da roditeljski status uglavnom ima presudnu ulogu. A dame su se saglasile sa ovim stavom sa ukupnim brojem odgovora od čak 60 odsto.

Istraživanjem je obuhvaćeno i mišljenje ispitanika o tome u kojoj meri poslodavci poštuju Zakon o ravnopravnosti polova. Muškarci su u 42.7 odsto izjavili da se uglavnom poštuju odredbe Zakona. Žene su saglasne s muškarcima i približno u istom procentu odgovorile – 40,4 odsto.

Na pitanje ko u Srbiji dozivljava češće mobing, podaci po mišljenju muškaraca pokazuju da više od 50 odsto doživljavaju žene, dok se svega 6,7 odsto odnosi na muškarce. Ženski ispitanici su saglasni sa ovim stavom, smatrajući da su one te koje su češće podvrgnute mobingu na poslu.

Kada su u pitanju muško-ženska uloga u porodici, 35 odsto muškaraca smatra da nema razlike i da uopšte ne bi trebalo da je bude. U nešto većem procentu – 56.8 odsto ženskih ispitanika misli da uopšte nema razlike u obavljanju poslova između dva pola.

Da li je muškarac taj koji mora da zarađuje i prehranjuje porodicu, mišljenja kod muškaraca su podeljena. Naime, 33 odsto odgovorilo je da je bitno da je muškarac taj koji svojim prihodima prehranjuje porodicu, dok preko 25 odsto smatra da uglavnom ili uopšte nije bitno da li muškarac vise zarađuje i više brine o porodici. Skoro polovina žena – 48.2 odsto ispitanih smatra da muškarac uopšte nije taj koji bi morao zarađivati i prehranjivati porodicu.

Istraživanje je podrazumevalo pitanje da li se menjaju uloge muškarca-žene, kada žena počne više da zarađuje od muškarca.

Polovina ispitanika čak 51 odsto odgovorilo je negativno da se ništa ne menja. U nešto malo većem procentu su i žene saglasne s ovom tvrdnjom, njih 54.8 odsto.

Na pitanje da li i žene i muškarci treba ravnopravmo da učestvuju u čuvanju dece i obavljanju kućnih poslova podaci pokazuju da je 40,3 odsto muškaraca u potpunosti saglasno, dok 31,5 odsto smatra da u većini poslova treba da budu ravnopravni. Žene u preko 50 odsto smatraju da ravnopravnost po ovom pitanju postoji u veoma velikoj meri.

Ko u domaćinstvu obavlja kućne poslove, podaci pokazuju da po mišljenju muškaraca 36,9 odsto obavljaju podjednako majka i otac. Ženski ispitanici smatraju da te poslove rade pretežno majke 47,8 odsto.

Na pitanje da li u nestašici posla muškarci treba da imaju prednost pri zapošljavanju u odnosu na žene, 46,2 odsto ispitanika je odgovorilo da uopšte nije saglasno s ovim mišljenjem. Rezultati pokazuju da većina žena, takođe nije slaglasna s ovim stavom čak njih 68,9 odsto.

Da li muškarci mogu mnogo više i bolje da rade, pa je zato i logičnije da su bolje plaćeni, 36 odsto ispitanika je odgovorilo da uopšte nije saglasno s tim, a još 42 odsto njih uglavnom nije saglasno.

Kod žena odgovori uopšte nisam saglasna i uglavnom nisam saglasna iznose skoro 95 odsto.

Na tvrdnju da ne veruju ženama policajcima, a da su muškarci mnogo snažniji i bolji policajci, muški ispitanici su odabrali najviše opciju uopšte nisam saglasan, tj. njih 47,6 odsto i to je dokaz da ne postoji predrasuda među ljudima da su muškarci bolji policajci od žena.

Za oko 20 odsto više nego kod muškaraca, saglasne su i žene, tačnije njih 68,5 odsto.

Kao rezultat sprovedenog istraživanja dolazimo do podataka da se 55 odsto ispitanika uopšte nije saglasno s tim da koliko god lično verovali u jednakost polova pre bi zaposlio muškarca u svojoj firmi, dok skoro tri četvrtine ženskih ispitanika takođe uopšte nije saglasno s ovom tvrdnjom.  Rezultati ovog istraživanja pokazuju da najveći procenat ispitanika 39 odsto uopšte nije saglasan s tim da su u celini muškarci bolji političari od žena, dok 36 odsto njih uglavnom nije saglasno. Kod žena 62,7 odsto ispitanih uopšte nije saglasno s time, dok uglavnom nije saglasno njih 24,5 odsto.



Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka na www.cemaforum.rs