Čačani(zmi): Nekako na ovaj dan ne mogu da ostanem “nema“

Img Foto: Pixabay

Ime i prezime autorke ovog bloga poznato redakciji

Kada kao dete doživiš, „proživljavaš“ i preživiš  teško nasilje u porodici, dovoljno bude glasan poziv imena da se jeza spusti niz kičmu. Od kada znam za sebe, pa čak i jedina uspomena na oca je slika u glavi kako zakrvavljenih očiju drži čašicu rakije. Promakne i neki lep trenutak, ali nestane, zaklone ga ona bežanja oko zgrade, ona sakrivanja noću po ulicama. Ni jedno dete, ni jedna osoba ne bi trebalo to da doživi. Taj strah pri povratku  iz škole u kakvom li je stanju otac, da li je mama dobro...  A opet slika u glavi: mama u spavaćici umotala seku (još je beba) u crno-belo ćebe, sekino omiljeno sa kucama, i mene izbacuje napolje preko terase da se sklonimo jer otac lomi sve po kući.. Odlazimo tako bose do Sup-a očekujući neku nadu, spas, a dočeka nas čika policajac sa rečima upućenim mojoj majci: ‘’Šta, da ga privedemo da ti posle radiš šta hoćeš...’’ Imala sam 4 godine tada i još mi te reči odzvanjaju u ušima i trne noge od hladnoće i straha.

Druga slika: pun stočić čaša zveckaju od udaraca, sve odzvanja... mama je uspela da me stavi na niski prozor dnevne sobe, ali sebe nije uspela da spasi... Čujem zveckanje čaša, čujem udarce, čujem i svoje vrištanje i plač... trudna je...

Sto u trpezariji, otac sedi. Nas tri šćućurene u dnevnoj sobi gledamo na koju stranu sada. Vadi pištolj uz pitanje koju prvo od nas da ubije... Mama uspeva da iznese seku i progura mene napolje... Pucao je za nama. Tek tada su ga uhapsili...

Odrasla sam, otac preminuo. Sutra mu je rođendan, a razmišljam da li da odem na groblje. Retko odlazim. Ne znam da li je zaslužio i sveću da upalim.

A onda moj brak. „Ćuti, ne bije te“. I nekako to ušlo u mozak. Nema veze što lupa u ormar, nema veze što u nastupu besa cepa zavese, nema veze što ima druge, nema veze što ponižava... Ne bije.  Posle razvoda odem u policiju, jednom, drugi put... Savet dežurnog: ‘’Možda je bolje da ne prijavite, da se ne pogorša stanje… A što niste sve to ranije prijavili...? Odlučila sam da se borim, da ne trpim i ćutim, da me ne ponižavaju, maltretiraju... Hoću život koji mi pripada! Što i vama želim.



Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka na www.cemaforum.rs